Trifun Mitić (86) iz Binovca kod Surdulice već 20 godina odlazi na spavanje u strahu, jer je u dvorištu njegove porodične kuće neeksplodirana avionska bomba, koja je tu završila nakon NATO bombardovanja 1999. godine.
Prema njegovim rečima, niko od nadležnih nije našao za shodno da meštane tog sela oslobodi bombe, zbog koje su ugroženi životi oko 130 domaćinstava.
Trifun je 14 godina pokušavao da sam ili uz pomoć nadležnih ukloni bombu, ali je zbog bolesti koja ga je vezala za krevet rešio da odustane.
"Evo već 20 godina na spavanje odlazim strahujući da će bomba, koja se zarila ispod moje kuće, iznenada ekspolodirati i ubiti nas, a da nećemo toga ni biti svesni dok smo u snu. Za vreme bombardovanja 29. ili 30 . maja, NATO avion je gađao naše selo. Bomba koja ima blizu jedne tone, pala je pored moje kuće, zarila se duboko u zemlju, potkopala mi kuću i ostala ispod nje, do današnjeg dana. Za čitave dve decenije niko od nadležnih nije našao za shodno da nas oslobodi te bombe, jer su ugroženi životi svih meštana, oko 130 domaćinstava u čitavom Binovcu", ogorčeno priča Trifun.
Deda Trifun, koga prema pisanju Telegrafa zovu i Bombaš, četiri godine se obraćao opštini u nadi da će osloboditi straha njegovu porodicu.
Kako nadležni nisu našli način da uklone bombu, on je počeo sam da kopa zemlju ne bi li došao do nje, ali je od bombe uspeo da skine samo "krila" ili
"peraja" kako ih on zove.
"Svi su počeli da mene i moju suprugu izbegavaju, deca su prestala da dolaze, komšije su zaobilazile kuću u širokom luku, ostali smo sami i to sve zbog straha od bombe. Onda sam počeo sam da kopam kako bi došao do nje. Kad god sam mogao, kad god nisam bio na njivi, uzimao sam pijuk i ašov i počinjao da kopam. Tada bi me u strahu komšije prijavile da kopam i policija bi odmah došla", kaže Trifun.
Kako dalje objašnjava, zbog njega su morali da intervenišu nekoliko puta.
"I tad su mogli da dođu, a da se neko seti da dođe i ukloni ovo čudo, e to niko nije uradio za sve ovo vreme. Nadao sam se da će neko ipak nešto uraditi, ali kada sam se pre šest godina razboleo, shvatio sam da od toga nema ništa i da će bomba tu ostati zauvek", zaključuje Trifun Mitić.
Supruga je u međuvremenu preminula, čini mi se od straha i tuge, dodaje on. Mesto gde je pala bomba nije obeleženo nikakvim trakama za upozorenje na opasnost ili na bilo koji drugi način.
Trifun je iskopao i u susednu dolinu ručnim kolicama terao kubike i kubike zemlje i kamenja. Vremenom, taj deo placa zarastao je u šiblje, koprive i korov, a kiše su sprale zemlju i poprilično zapunile udubljenje koje je Trifun napravio ne bi li došao do bombe.
Čitavo okruženje deluje tako da niko ne bi pomislio da se ispod jednog dela kuće nalazi grdosija od jedne tone puna eksploziva.
O deda Trifunu poslednjih godina brine njegova unuka Anita Miloradović, koja kaže da je vremenom naučila da živi sa tim da boravi u kući ispod koje
je neeksplodirana bomba.
"Kad nemaš gde drugde, onda moraš da trpiš sve, pa i to da spavaš iznad NATO bombe. Kada je pre 20 godina bomba pala, nikog nije bilo kod kuće, baba i deda su bili na njivi. Zemlja koja koja se prilikom udara bombe raspršila bila je svuda po dvorištu, krovu, a kuća uzdrmana i rastresena. Vremenom je od potresa još više popustila. Krater pored kuće je bio ogroman, ali je zub vremena učinio svoje, pa nam je sada i lakše, kada tu provaliju ne gledamo", priča Anita.
Meštani Binovca kažu da su svi su strahu od ove bombe.
"Neverovatno je da niko nije hteo da nas oslobodi te bombe. Svi smo u strahu, a najteže je sigurno Trifunu i njegovoj porodici. Sada živimo sa uverenjem da ako bomba nije eksplodirala za proteklih 20 godina, pa neće ni sada", priča ovaj Binovčanin dok napasa krave.
Trifun, Anita, kao i ostali meštani Binovca, nadaju se da će avio bomba biti bezbedno demontirana, i tada, napominju, mogu da kažu da je u ovom selu rat konačno završen.
(Kurir.rs/Telegraf)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: