Vodič Mnogi koji su se odjavili sa sistema daljinskog grejanja kažu da je tako isplativije, procedura jeste komplikovana, ali ne i nemoguća i košta oko 15.000
Iako građani Srbije centralno grejanje plaćaju cele godine, tokom prethodnih dana nisu se smrzavali samo napolju već i u svojim domovima!
Radijatori su bili ledeni, a mnogi su uključivali klime i grejalice kako bi se ugrejali. Tako će osim računa za "Infostan" i plaćanja grejanja koje nisu imali, platiti i nešto viši račun za struju. Situacija je takva zbog odluke o snabdevanju toplotnom energijom, u kojoj stoji da grejna sezona traje od 15. oktobra do 15. aprila, odnosno do 3. maja ukoliko su prognozirane srednje dnevne temperature ispod 12 stepeni. Građani su besni s obzirom na to da propisi nisu predvideli šta se dešava ukoliko su temperature niske u maju.
Pobuna je urodila plodom pa su mnogi gradovi ipak odlučili da ponovo pokrenu grejanje, među njima su Beograd, Kraljevo, Šabac, Sremska Mitrovica i Pančevo, dok, nažalost, to u Nišu i Novom Sadu nije moguće jer je počeo remont sistema.
Sa ovim problemom srećemo se gotovo svake godine, iz tog razloga su mnogi odlučili da stan ili poslovni prostor isključe sa sistema centralnog grejanja. Oni koji su to učinili kažu da se isplati. Sama procedura nije baš jednostavna, ali je izvodljiva i košta između osam i 15.000 dinara.
- Za stan veličine 50-60 kvadrata godišnje treba platiti račune za "Infostan", stavka grejanje, otprilike oko 1.000 evra godišnje. Više se isplati grejanje na struju, čak i ako se grejete šest meseci ispadne mnogo jeftinije nego centralno grejanje - rekao je za Kurir bivši korisnik daljinskog grejanja.
Dejan Stojanović, direktor Udruženja toplana Srbije, kaže za Kurir da se zahtevi za isključenje sa sistema podnose nakon završetka grejne sezone, od 10. maja do 20. avgusta.
- Neophodno je da korisnik dostavi pisani zahtev za obustavu i dokaz o vlasništvu nad nekretninom. Potrebna je pisana saglasnost skupštine stanara za obustavu isporuke, dokaz o izmirenju svih finansijskih obaveza. Potreban je i idejni projekat, koji predviđa rekonstrukciju instalacija. Podnosilac zahteva snosi sve troškove radova i materijala koji nastaju usled obustave isporuke toplotne energije - objašnjava Stojanović.
Kad je reč o ceni i trajanju procedure, kaže da se razlikuje od slučaja do slučaja i gradova:
- Tokom prethodne godine, po broju zahteva za obustavu prednjačio je Niš. Oni koji nastave da se greju snosiće veći deo fiksnih troškova praktično zbog ovih koji su se isključili. Oni koji se isključe s daljinskog sistema i dalje su obavezni da plaćaju fiksne troškove, što je oko četvrtine računa.
Brojke
775 isključenja sa sistema daljinskog grejanja u Beogradu tokom 2017. godine
310 hiljada stanova toplotnom energijom snabdevaju "Beogradske elektrane"
8 do 15 hiljada dinara košta isključenje sa centralnog grejanja
25 odsto iznosi naplata fiksnog dela grejanja za one koji se isključe sa sistema
Kurir.rs/ Mina Branković
Foto: Profimedia, Shutterstock