Tog dana se Timoti Ket veoma iznenadio, stigla mu je pošiljka koju nije očekivao.
Bilo je to pre šest godina, 2013. godine, a u neočekivanom paketu stigla mu je kocka uranijuma iz 40-ih godina, koja je navodno bila korišćena u propalim nacističkim planovima izgradnje nuklearnog reaktora.
Uz to je bila i poruka:"Iz Nemačke, iz nuklearnog reaktora koga je Hitler pokušao da izgradi. Poklon Niningera".
Bio je iznenađen ali i oduševljen. "Odmah sam znao o čemu je reč", rekao je.
Bio je on kolekcionar takvih nuklearnih uspomena i vrlo dobro je znao o čemu je reč. Ipak, prvo je trebalo da potvrdi njenu autentičnost.
Tokom istraživanja u kojem mu je pomagala i Mirijam Hiebert, otkrili su da su Nemci napravili nuklearni reaktor tokom rata, ali konkurencija između odvojenih istraživačkih timova, koji su radili na tom nuklearnom pokušaju, ometala je uspeh projekta.
U završnim fazama 2. svetskog rata nacistički naučnici su pokušali da izgrade nuklearni reaktor, B-VII, u Berlinu, ali su projekat kasnije preselili u manji gradić Hajgerlok. Čak 664 kocke uranijuma, svaka po pet centimetra sa svih strana, poput one koju je dobio Ket, bile su povezane kao luster.
Kocke su smeštene u jezgru reaktora B-VIII i bile su okružene grafitnom ljuskom obloženom metalom. Sama ljuska je bila smeštena unutar betoniranog rezervoara za vodu. Ako bi taj reaktor luster visio u vodi, ona bi delovala kao regulator za nuklearnu reakciju. Međutim, projekat je stao zbog nedostatka urana za reaktor.
Među naučnicima koji su radili na tom reaktoru bio je i Verner Hajsenberg, teoretički fizičar. Savezničke snage su ga zarobile 1945. godine, dok je ono što je bilo izgrađeno od nuklearnog reaktora, razmontirano na kraju rata. A tih 664 kocke bile su poslate na nepoznate lokacije u SAD.
U dokumentaciji su pronađeni podaci o drugih 400 kocaka koje postoje, ali koje su u rukama druge nemačke istraživačke grupe. Ako bi se te različite grupe udružile imali bi dovoljno uranijuma za reaktor. Tih 400 kocaka, pretpostavlja se, završilo je na crnom tržištu nakon rata, a podaci o njihovim lokacijama nestali su s vremenom. Upravo tu leži najveći dokaz da je Hitler dopustio previše slobode sopstvenim naučnicima i tako je sam, gotovo svojeručno, uništio sopstveni program razvoja nuklearne bombe.
Onaj Nininger iz poruke je Robert Nininger, stručnjak uključen u projekat "Menhetn" koji je razvio prvu atomsku bombu za SAD. Prema rečima njegove udovice, naučnik je nekada posedovao komad uranijuma, ali ga je dao prijatelju.
"I dalje ne znamo koliko ih je završilo u Merilendu 70 godina nakon dolaska savezničkih snaga u Nemačkoj", naglašava Hejbert. Do sada su istraživači locirali 10 ostalih kocki, jedna od njih nalazi se na Harvardu, a još jedna je u Institutu Smitsonijan u Vašingtonu.
"Nadamo se da ćemo moći da razgovaramo s ljudima koji su došli u kontakt s ovim kockama", rekao je Hejbert, i pozivao druge koji možda imaju neke informacije o njima da se jave. Ket planira svoju kocku da pozajmi muzeju, a on i njegovi partneri nastaviće potragu za ostatkom tih izgubljenih kocki uranijuma.
Kurir.rs/Express.hr
Foto: Youtube/Printscreen