Došli Hrvat fratar, Srbin paroh, a s njima i bošnjački hodža, sva trojica Bosanci, u kafić u Vojniću nedaleko od Karlovca, seli za sto i naručili kavu, kafu i kahvu. Ne ispiše ih ni do pola, a postadoše nerazdvojni prijatelji.
Vojnić je formiran kao odbrambeni grad u vreme napada Turaka. U svojim navalama Turci su ove krajeve pustošili gotovo dva veka, Hrvati su pobegli u Kranjsku i Štajersku, odnosno današnju Austriju, a tu ničiju zemlju su počeli da naseljavaju i Srbi.
Danas u ovoj opštini podno Petrove gore živi nešto manje od 5.000 ljudi, svaki drugi je Srbin, nešto manje je Hrvata, a najmanje Bošnjaka. Gradonačelnik dolazi iz redova HDZ, ali u veću svi narodi imaju svoje predstavnike. O suživotu se ovde i ne govori previše, kada on u praksi funkcioniše verovatno bolje nego igde drugde.
Pomislio sam, kada dete vidi da hodža, fratar i pop zajedno sede, reći će kući: mama, tata, deda, video sam ih da sede zajedno. Onda su roditelji dužni da mu kažu: i on je čovek, iako nije “naš”!
Pozdravi ga naplju, pomozi mu, nasmeši mu se u prolazu, ustani mu u autobusu. Neka ova naša zajednička slika bude takva poruka koja će otići u svet", kaže imam Muhić, dodajući da je na njima da budu portparoli ljudima.
" Ako je čovek na rubu i u siromaštvu, on je na pragu da izgubi veru u Boga, znači, mi smo ti koji im moramo pomagati, i duhovno i socijalno i materijalno, da se s njima radujemo i tugujemo. Ako budu morali da odemo svi, ja ću biti zadnji koji će otići", kaže hodža.
"Ima ovde velikih socijalnih problema, vidim da ima kuća bez vode, pa majka nosi kupati decu na reku ili potok. To je sramota, i to sam rekao načelniku opšine - kaže fratar Ivo, slažući se sa svojim kolegama da više brige treba posvetiti mladim ljudima, jer previše ih odlazi trbuhom za kruhom.
Kurir.rs/Jutarnji.hr
Foto printscreen Tweet