Gotovo svakog maja u "Brozovom mesecu" mnogobrojni autori, sa podneblja koje je nekad pokrivala Jugoslavija, otvaraju večito pitanje - ko je bio Tito? Da li je on bio čovek o kome su generacije i generacije učile u školama, o kome se i danas mladom naraštaju pričaju bajke, ili neko sasvim drugi?
O njemu su napisane stotine knjiga i sasvim je izvesno da je Josip Broz bio jedna od najvećih političkih figura 20. veka. Ali, istovremeno, sa ove istorijske distance, gotovo četiri decenije od njegove smrti, jasno je da su mnogi detalji iz njegovog života sporni. Nikad nije pouzdano utvrđeno kada je postao član Komunističke partije, sporan je njegov ulazak u partijski vrh i kada i kako je postao generalni sekretar KPJ, pišu Večernje novosti.
O tome je sam Tito četiri puta javno govorio što je, razume se, prenosila sva dnevna štampa, i sva četiri puta izneo je različite godine kada je došao na čelo partije. Posebno su sporni njegovi moskovski dani i zaduženja koja je imao u Kominterni, kao i učešće u Španskom građanskom ratu.
Sporan je datum njegovog rođenja. Imao ih je petnaestak.
"Rođen je petog, šestog ili 12. marta, ili prvog, 7. ili 25. maja 1892. u Kumrovcu. Ili, 10. juna te iste godine, ili 6. februara, 6. marta, 7. ili 25. maja 1893. Ili, nekog nepoznatog dana i meseca 1890, ili nepoznatog dana i meseca 1893, nepoznatog dana i meseca 1894, ili 25. januara neke nepoznate godine. Većinu njih on je lično saopštavao ili svojeručno upisivao u svoja dokumenta" - napisao je Pero Simić.
Tridesetpetogodišnja vladavina socijalističkom Jugoslavijom toliko je bila "natopljena formom lične vladavine da je to postala važnija dimenzija od samog klasno-socijalnog karaktera političkog poretka". Mistifikovano je sve čega se on dotakao. I zato, proces demistifikacije sporo teče i još uvek traje.
Često poprima različite oblike teorije zavere.
Tako je s vremenom i svaka priča o masoneriji postajala nedorečena, ako u njoj ne bi bilo pomenuto Titovo ime. Iz objektivnih istorijskih razloga, nedostupnosti arhiva slobodnih zidara, nije u dovoljnoj meri istraženo učešće jednog dela rukovodstva jugoslovenskih komunista u masonskom pokretu, pa samim tim i "najvećeg sina naših naroda i narodnosti".
BROZ I ČERČIL
Činjenice koje govore u prilog tezi da je Tito bio mason, i one koje ovu tvrdnju osporavaju, ne mogu sa sigurnošću da potvrde ni jedno, ni drugo. Zato i mnogi slobodni zidari ostaju bez odgovora na pitanje da li je Broz bio mason.
Prvo javno dovođenje Tita u vezu sa masonima dešavalo se u vreme njegovog razlaza sa Staljinom. U napadima koji su stizali iz Moskve, posebno je apostrofiran on lično. Broz je optuživan da je izdajnik komunističke ideje i sluga kapitalističkog sistema. Glavna oštrica tih optužbi bila je da je bio mason, pod neposrednim engleskim uticajem. Sovjetska propagandna mašinerija i njihove obaveštajne službe tvrdile su da poseduju dokumenta o tome koja su pronašli u nemačkim arhivama.
Ukratko, Titov "masonski dosije" bi izgledao ovako: još 1926. bio je primljen u ložu "Libertas". A Vinston Čerčil ga je u Napulju 1944. godine unapredio u viši stepen i od tada počinje njegov munjeviti uspon u politici. Tada je Brozu rečeno da je u istoj ravni sa kraljom Rezom Pahlavijem i sa svim drugim vodećim političarima.
TITO I STALJIN
Spominjan je i Titov boravak u Finskoj, neposredno pre početka Drugog svetskog rata, gde je bio na engleskoj obaveštajnoj obuci. O tome je, početkom osamdesetih godina prošlog veka, autoru ovog teksta i pokojnom kolegi Zoranu Bogavcu, govorio Josip Kopinič. Posebno je zanimljiva sudbina ovog intervjua: posle zabrane u "Reporteru" (1984) i "Intervjuu" (1985) objavljen je tek u decembru 1999. u "Dugi".
Posle sovjetskih obaveštajaca, o vezama sa slobodnim zidarima progovoriće Tito lično. U autobiografskim kazivanjima za TV Beograd, koje je beležio Veljko Bulajić, on je govoreći kako je obavestio Moskvu o nemačkom napadu, doslovce ispričao:
"Ja sam se, na primer, sastao sa sovjetskim vojnim atašeom i rekao mu da se nemačka vojska kreće prema njihovoj granici i da će sigurno doći do napada. Imao sam informacije iz Zagreba od nekih slobodnih zidara, koji su bili upoznati sa onim što se sprema. Sve sam mu to saopštio i kazao da to treba primiti ozbiljno..."
A onda je došla njegova sahrana i nadgrobna ploča bez zvezde petokrake, pod kojom su sahranjeni svi njegovi saborci. Beogradskom čaršijom je odmah prostrujalo - bio je mason. Ona je odvajkada sa lakoćom mogla da "razobliči svaku tajnu". To je najbolje na svojoj koži osetio čuveni profesor Pravnog fakulteta Milan Bartoš. Po beogradskim kafanama se naveliko pričalo o njegovom ulasku u masonski pokret. On je to prokomentarisao: "Ode masonska konspiracija u p. m."
Upućeni tvrde da je Titov poslednji ispraćaj istovremeno i jedan od najvećih i najbitnijih skupova slobodnih zidara planete. Prisustvovali su državnici mnogih velikih zemalja i mnogi od njih bili su visoko kotirani u masonskom svetu.
U pozamašnoj , provokativnoj hronologiji "Titovog masonstva", na scenu stupa Zoran Nenezić, sigurno naš najbolji i najpouzdaniji istoričar slobodnog zidarstva. On prvi navodi kako je Broz intenzivne kontakte imao sa masonima lože "Libertas", i to preko advokata Ive Politea i dr Srećka Šalovića. Politeo je, inače, branio Broza na "Zagrebačkom procesu" 1928. godine, što govori o njihovom bliskom kontaktu, dok je dr Šilović, inače lekar, prvo bio član lože "Maksimilijan Vrhovac", a od 1929. godine i član "Libertasa".
Zoran Nenezić je još 1980. objavio da je 1939. godine "sedam članova jugoslovenskog komunističkog vođstva pripadalo masovskoj loži 'Konkordija', sa sedištem u Londonu. Od njih su petorica najvažnijih Broz, Bakarić, Kardelj, Kopinić i Velebit".
U međuvremenu, počeće polako da cure informacije, od ljudi iz Titove pratnje, kako je on na putovanjima po nesvrstanim zemljama, prisustvovao masonskim ritualnim sastancima. Po ovim informacijama, do sukoba između Lazara Koliševskog i Tita je došlo zato što je maršal Jugoslavije hteo da ide na skup masona koji je organizovao marokanski kralj, veliki majstor masonske lože.
Preko masonskih kanala, Tito će u decembru 1940. godine stupiti u kontakt sa Bilom Donovanom, čovekom koji će posle rata osnovati CIA. Predsednik Ruzvelt će ovog poslati za Beograd da "špijunskim igrama" onemogući pristup Jugoslavije Trojnom paktu i pomogne puč od 27. marta 1941. godine. Prilikom ovih susreta, Tito je kod sebe imao i falsifikovani kanadski pasoš na ime Grka Spiridona Mekasa.
Na mnogobrojnim Brozovim putovanjima po svetu, zapadnim novinarima koji su pratili te posete padalo je u oči da je on gotovo svuda kupovao frakove i bele rukavice. Simbolika belih rukavica je bitna kod slobodnih zidara. One predstavljaju čistotu duha onog ko ih nosi, a za vreme rituala oblači ih veliki majstor.
Hroničari su zabeležili da se na Samitu nesvrstanih zemalja u Havani, na Kubi, 1979. godine, Tito pojavio s belim rukavicama. Izlazak na govornicu sa belim rukavicama popraćen je frenetičnim aplauzom prisutnih lidera. Poznavaoci pokreta nesvrstanih tvrde da je ovaj manevar se rukavicama Tito izveo kao bi dobio naklonost većine zbog razilaženja sa Fidelom Kastrom oko budućnosti ovog pokreta.
I evo još jednog podatka o loži "Libertas", u kojoj se Broz povezao sa slobodnim zidarima. Ona je bila "divlja", odnosno neregularna i održavala je veze sa nemačkom ložom Zu den drei Weltkuglen. U nju je od 1917. ulazio krug kasnijeg vođstva hrvatskih ustaša, najpre Slavko Kvaternik, zatim dr Budak, pa dr Puk, onda i mlađani Kvaternik Eugen...
Da li je Tito bio mason, nema jasnog odgovora. I ako nije, masonerija je bila njegova životna pratilja, vodilja, uzdanica i zaštitnica.
- Kod Broza je bilo mnogo toga od masonskog duha - rekao je Dragoš Kalajić, slikar i novinar.
Milorad Ekmečić, u svom kapitalnom delu "Između klanja i oranja", o vezama masonerije i komunista iz Titovog okruženja izvodi krajnje zanimljiv i tačan zaključak: "... do prekida veza sa Sovjetskim Savezom 1948. vođe jugoslovenskog komunizma pokušavale su da vrše uticaj i obaveštajne poslove u korist Sovjetskog Saveza, a posle 1948. to je rađeno u obratnom smeru".
Ekmečić otvara mogućnost da je i do sukoba na relaciji Moskva - Beograd došlo jer je Tito pristajao na određene ustupke britanskoj politici, za koje nije bio uveren da bi ih "gazda" u Moskvi odobrio.
Kurir.rs/Novosti/Ivan Miladinović/Foto: Profimedia
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: