Većina građana Srbije trenutno jedva čeka da počne pravo proleće i da kiše prestanu, ali i ne slute da im s prestankom padavina i dolaskom suvog i toplog vremena stiže mnogo veća opasnost, i to po zdravlje! Naime, sezona polenskih alergija, trave, ali i ambrozije uskoro počinje.
Mirjana Mitrović, rukovodilac Grupe za polen u Agenciji za zaštitu životne sredine, objašnjava za Kurir da je u ovom trenutku aktivan polen drveća, ali da zahvaljujući kiši i vlazi njegove koncentracije u vazduhu još nisu visoke.
- Prvi letnji dani pogodovaće intenzivnijem cvetanju polena i trave i ovo je već trenutak da se pripreme osobe koje znaju da su alergične, pre nego što koncentracija ovih alergene u vazduhu dođe do kritične tačke. Vlažno vreme pogodovalo je i razvoju korovskih biljaka, pre svega ambrozije, pa nije rano da se krene u suzbijanje korova, koji najaktivinije cveta tokom letnjih meseci - kaže Mitrovićeva i objašnjava da je koncentracija alergena najveća u prepodnevni časovima:
- Građani koji su alergični na polen treba da izbegavaju boravak u prirodi, a kad dođu kući, da promene odeću, operu kosu, ne suše veš napolju, jer se na svemu tome aktivno sakupljaju polenova zrna. Jedni od prvih simptoma alergije je svrab očiju, nosa, ušiju i grla i to je ono što alergijsku reakciju odvaja od virusa ili prehlada. Veoma je važno da se ljudi ne leče sami, nego da odu kod lekara, koji će uraditi testove i propisati im terapiju - kaže Marija i objašnjava zašto su alergije poslednjih godina u porastu u celom svetu, pa i u Srbiji:
- Alergije jesu u porastu i zbog ishrane, brzog načina života i stresa, koji utiču na naš imunološki sistem, a tu je, naravno, i zagađenje vazduha. Istina je da na selu ima manje alergičnih ljudi nego u gradovima. Ti alergeni se zapravo vezuju za zagađujuće materije u vazduhu i stvaraju dodatnu hemijsku reakciju, koja zatim daje težu kliničku sliku. Zato možemo razviti alergiju na nešto u bilo kom trenutku života.
U svetu se uočava trend porasta učestalosti alergijskih bolesti, a među njima prednjače alergijska kijavica i alergijska bronhijalna astma. Epidemiolozi tvrde da čak oko 25 odsto svetske populacije boluje od neke alergije, a taj trend povećanog obolevanja naročito je izražen u razvijenim državama. Postoje i projekcije da će do 2025. godine gotovo polovina evropske populacije imati neku formu alergije.
Najčešći alergeni su:
- polen i ambrozija
- hrana (kikiriki, jaja, soja, kravlje mleko, plodovi mora)
- ubod insekta
- lekovi
- lateks
- grinje
- životinjske dlake
(Jelena Pronić/Kurir.rs)