ODRASLI TEŠKO NAPUŠTAJU RODITELJSKI DOM: Kod mame i tate više od 76 odsto muškaraca
Prilike Po osamostaljivanju predstavnika jačeg pola uzrasta između 25 i 34 godine Srbija na drugom mestu u Evropi, a veće "mamine maze" su samo Makedonci
Koliko je Srbima teško da se odreknu mamine kuhinje, najbolje pokazuje podatak da čak 76,3 odsto odraslih muškaraca u Srbiji u uzrastu od 25 do 34 godine živi s roditeljima, što ih čini vicešampionima u Evropi.
Za razliku od maminih sinova, ćerke su nešto samostalnije, pa je u istoj starosnoj dobi s roditeljima u 2017. živelo njih 41,7 procenata, po čemu smo na četvrtom mestu u Evropi, iza Grkinja, Hrvatica i Slovakinja.
Ako nam je za utehu, "nesamostalniji" od Srba su samo muškarci Severne Makedonije, jer u istoj starosnoj dobi u toplini roditeljskog gnezda ostaje čak 86,5 odsto njih, dok su naše zapadne komšije Hrvati na trećem mestu, pošto 71,9 odsto odraslih muškaraca živi s roditeljima.
Razlozi za to što se odrasle osobe u Srbiji teško odlučuju da napuste porodični dom su brojni, a prema podacima koje je objavio Eurostat povodom 15. maja, Međunarodnog dana porodice, ni u Evropi se muški deo populacije ne odriče lako udobnosti roditeljskog kutka, jer je 2017. više od trećine odraslih muškaraca (35,3%) živelo s roditeljima. Sasvim drugačija situacija je kad se radi o Evropljankama, jer je samo petina njih u istoj starosnoj dobi živela sa roditeljima.
U proseku, u porodičnom gnezdu u Evropi najduže su ostajali odrasli Hrvati i Hrvatice, do 31,8 godina života, kao i Slovaci do 30,1 godine.
Za razliku od Balkanaca, na samostalan život najlakše se odlučuju Šveđani, koji su roditeljski dom 2017. godine napuštali u proseku sa 18,5 godina, zatim Luksemburžani sa 20,1 godinom i Danci sa 21,1 godinom.
Socijalni psiholog Vesna Tomić ističe da je ekonomska situacija u zemlji ključni razlog što se muškarci u Srbiji kasno osamostaljuju, a ne njihova nezrelost.
- Prvi razlog je ekonomija, pošto treba imati materijalne mogućnosti za odvajanje. Tradicionalni sistem vrednosti je drugi razlog, odnosno držanje porodice na okupu u jednom domaćinstvu, kako na selu tako i u gradu. U selima je to još više izraženo jer se još kasnije muškarci osamostaljuju iz zajednice sa roditeljima. Treći razlog je savremeni način života, ekonomičnije je i lakše ostati kod roditelja jer malo mladih ima stan. Veze mi nemamo s Norvežanima i Šveđanima po mentalitetu i načinu života, a materijalne mogućnosti nisu uporedive. Kod nas muškarci nemaju radna mesta i nemaju prihode da bi uspeli da se osamostale - ističe Tomić.
Kurir.rs/Slavica Tomčić
Foto: Shutterstock