Poslednji trenuci njihovih života jedni su od onih koji će zauvek ostati upisani u povest, u ovom slučaju u knjizi američkog profesora novinarstva Mičela Zukofa koji je tada izveštavao o onome što se dogodilo, u jednom od najmračnijih dana američke istorije 11. septembra 2001. godine.
U knjizi je otkrio poslednje trenutke života nedužnih putnika aviona kojeg su teroristi koji su sjedili pored njih u avionu, zabili u zgradu STC na Menhetnu. Autor je pet godina proveo istražujući što se tačno dogodilo, istražujući trenutke kada je retko koji Amerikanac znao što ih očekuje. Odbrojavanje je započelo rano tog jutra, kada je 19 sledbenika Osame bin Ladena, radikalnih mladih Arapa, počelo pripremu za ovaj nezapamćen zločin. Dobro obrazovanog Egipćanina Atu odabrao je lično bin Laden, on je sedio na sedištu 8D.
Uz četvoro od ostalih 18 terorista nije mu bilo teško provući se kroz sigurnosne preglede na aerodromu, tada i nisu bili toliko detaljni i opsežni, pa niko nije pregledao njihov prtljag, i nitko nije pregledao njih, piše Daily Mail.
Da su i primijetili noževe ili nešto slično, to ništa ne bi značilo, jer po tadašnjim pravilima, prenos kraćih oštrica bio je dozvoljen. Dvojica su rezervisala sedišta odmah iznad kabine, Ata i ostala dvojica, rezervirali su sedišta u biznis klasi. Avion je poleteo u 7:59. Tokom prvih 14 minuta sve je bilo kao i na standardnom letu. Problemi su nastali 15 minuta nakon poletanja, kada je kontrolor leta Piter Zalevski zatražio da se avion podigne još više u vazduh. Ali odgovora iz kabine nije bilo.
Pokušao je još pet puta, i tako konačno, nešto malo pre 8:18 začuo je kratak zvuk, nešto što mu se činilo poput vriska. Na radaru je primetio da je avion naglo skrenuo severozapadno. Pomislio je da je reč o nekoj tehničkoj pogrešci, ali zasada nije bilo razloga za podizanje panike, pomislio je. Da nešto nije u redu s avionom pomislio je u trenutku kada je neko isključio njegov odašiljač. Javio je to centrali, a kada su ga pitali, misli li da je avion otet, rekao je: "Nikako, nema šanse". Nikad nije pomislio da bi otmičari mogli ubiti pilote i sami pilotirati avionom. Nekoliko minuta nakon što je pilot prestao odgovarati na pozive, stjuardesa Betti Ong podignula je telefon. "Mislim da smo oteti", rekla je. Razgovarali su 25 minuta ali samo su četiri minute zabilježene. "Niko u kokpitu ne odgovara. Neko je izboden u biznis klasi, i mislim da je tu suzavac, ne možemo da dišemodisati. Vrata su zatvorena i ne možemo ih otvoriti. Mislim da su otmičari unutra", rekla je.
Razgovarala je s agentom koji je pokušao da je smiri. Obaveštene su službe bezbednosti na aerodromu, ali niko do tada još nije pozvao vojsku ili Saveznu upravu za civilno vazduhoplovstvo. Zalevski je pokušao da kontaktira pilota 11 minuta, ali nije uspeo. Nešto je čuo ali nije čuo šta se govori. U jednom je trenutku čuo da se spominju avioni, množina i pomislio kako bi možda trebalo upozoriti i druge pilote šta se događa. Zbog slučajno pogrešno upaljenog prekidača, Zalevski je mogao da čuje šta se događa u avionu. "Nemojte se pomerati. Sve će biti ok. Ako se pokušate da se pomerite pomaknuti povredićete sebe i avion. Budite tihi". Shvatio je kako je reč o otmici. Posmatrao je kako je avion American Airlines Flight 11, Boeing 767-200ER oštro skrenuo sa svoje putanje prema Njujorku. Kada su kontaktirali vojsku njima je bilo teško da lociraju avion, zbog različitih radara koje koriste. Stjuardesa Ejmi koja je sedela pored Beti nazvala je Majkla Vudvarda u Bostonu. Rekla mu je što se dogodilo, da su Karen Martin i Bobi Arestegui povređeno i u jako lošem stanju.
Opisivala mu je otmičare i gde sede, i rekla kako jedan ima spravu sa crvenim i žutim žicama, koja joj se čini kao bomba. Ubrzo, oko pola sata nakon otmice, avion je promenio svoj kurs leta i krenuo prema Donjem Menhentnu. Ejmi je Majklu opisivala šta vidi kako bi ih mogli na neki način locirati. Tada je čuo i njene poslednje reči. "O moj Bože, prenisko smo". Napadači su uspeli u svom naumu i let 11 pretvorili u smrtonosnu raketu. Udarili su u 96 sprat severnog tornja STC i eksplodirali. Šest minuta kasnije dva vojna aviona konačno su uzletela i krenuli prema Njujorku u potrazi za avionom kog više nije bilo.
Junajted erlajnz let 175
Prvi znak problema na letu 175 došao je samo minut nakon što je let 11 udario u severni toranj. Kontrolor Djve Botilja to nije primetio četiri minut jer je panično tražio taj let 11 koji više nije postojao. Kada ga je konačno primetio naredio je letu 175 da se vrati na svoj prvu putanju, ali nije dobio nikakav odgovor. Umesto toga avion se popeo nekoliko hiljada metara pre nego je počeo sa oštrim spuštanjem. Botoljin glas je počeo da drhti.
U 8:52 zazvonio je telefon u kuhinji Li i Junis Hanson u Istonu u Konektikatu. "Tata, mi smo u avionu. I njega su oteli", rekao je njegov sin Piter. Iako mu je glas bio potpuno miran i trezan, otac je mislio da se šali. "O čemu pričaš? Ajde, nemoj nas plašiti?". "Ozbiljan sam, istina je. Mislim da su preuzeli kokpit, neko je napred ubijen. Avion ima neke čudne poteze. Nazovi Junajted Erlajns".
Li se u tom trenutku zaledio. Ne samo da mu je sin bio u avionu, već i njegova supruga Sju, i dvogodišnja ćerka Kristin. Njegov poslovni put u Kaliforniju odlučili u pretvoriti u porodični odmor i posetiti Diznilend. Pre nego je poklopio, ocu je rekao da su se svi putnici nagurali u poslednji deo aviona. Kako nije uspeo da dobije kompaniju, Li je nazvao lokalnu policiju. Policajac mu je rekao da upali televizor i prati šta se događa.
U istom trenutku dok je Piter razgovarao sa svojim ocem Hanson, stjuard najvjerojatnije Robert Fangman, nazvao je podružnicu kompanije. Rekao im je da su oba pilota ubijena, stjuard je najvjerojatnije izboden, a otmičari upravljaju avionom. Bilo je to sve što je stigao da kaže pre nego je veza naglo prekinuta. Brajan Svini, bivši pilot, nazvao je svoju suprugu Juliju. Nije je dobio, ona je već otišla na posao, a telefonska sekretarica snimila je njegove poslednje riječi. "Ja sam u avionu koji je otet. Ako stvari ne prođu kako treba, želim ti reći da znaš da te stvarno volim. I želim da ti bude dobro. I moji roditeljima i svima. Jako te volim i videćemo se kad jednom dođeš ovde, u raj. Zbogom ljubavi". Nakon toga nazvao je svoju majku i ostavio joj sličnu poruku. Piter Hanson ponovno je nazvao svoje roditelje i rekao im da otmičari najverojatnije imaju noževe, i da su rekli da imaju bombu.
"Ne brini tata, kad se dogodi to što se mora dogoditi, bit će to vrlo brzo", rekao mu je. U to vreme kontrolor leta u Njujorku zatražio je da se "uključi i vojska". U to su vreme neki kontrolori mislili da avion leti prema najbližem aerodromu, ali avion sa 60 putnika i članova posade, ubrzavao je prema STC. Poslednji zvuk kojeg su čuli bio je ženski vrisak. I nakon toga muk. Luis Svini i junis Hanson preko televizijskih ekrana pratili su smrti svojih sinova. U Bostonu je jedan kontrolor leta objašnjavao kako je slučajno čuo da je otmičar rekao "avioni", u množini. Vojska je i dalje tražila onaj prvi izgubljeni avion. Informacije o eksploziji drugog Džordž Buš je čuo dok je sedeo ispred 200 učenika u školi na Floridi. Nekoliko minuta samo je sedeo, i rastreseno slušao priču o kozi, kućnom ljubimcu. Nije znao šta da radi.
Amerikan Erlajnz let 77
Niko to u tom trenutku nije znao, ali treći je napad bio u toku. Let 77 poletio je sa aerodroma Dals u blizini Vašingtona sa 58 putnika, od čega je pet bilo terorista, od koji su neki bili na listi onih kojima je zabranjeno letenje. Teroristi su sedeli u sedištima na početku aviona. Na letu je bila i 45-godišnja advokat i aktivistkinja Barbara Olson. Tog jutra je svom suprugu ostavila poruku na jastuku:" Volim te, dok budeš ovo čitao, misliću na tebe. Vraćam se u petak". Posebno se letu veselila i 39-godišnja stjuardesa Reni Mej, nedavno se verila, i saznala da je sedam nedelja trudna. Planirala je da posetiti roditelje u Las Vegasu kako bi im rekla te srećne vesti.
Nakon prvih pola sata mirne vožnje, avion je promenio smjer, a ubrzo mu je i isključen odašiljač. Avion je krenuo prema vašingtonu. Poruke koje su se slale ostale su bez odgovora a kontrolori u Bostonu, Njujorku i Klivlednu organizovali su konferenciju o otmicama dva aviona, ali nisu uključili kontrolu u Indianapolisu.
Dvadesetak minuta nakon zazvonio je avion u kući Rona i Nensi Mej u Las Vegasu. Iznenadio je poziv a posebno je bila iznenađena kada je čula glas svoje ćerke iz aviona. Inače bi prije kao stjuardesa bila prezaposlena i ne bi je mogla nazvati. Smireno joj je objasnila da je avion otet, dala brojeve koga da nazove i poručila majci da je voli. Nakon toga se linija prekinula.
Na drugoj strani javila se Rozmari Dilard, koja je bila zbunjena o kom je zavionu, a kada je shvatila da je to onaj u kojem je bio njen suprug kojeg je jutros odvezla na aerodrom, gotovo je pala u nesvest. Iz aviona je Barbara Olson nazvala svog supruga Teda koji je posmatrao što se događa. Iako su obaveštenja počele da stižu stizati i dalje, iz nekog razloga niko nije pozvao vojsku.
U 9:09 kontrolori leta u Indianapolisu prijavili su da su izgubili kontakt sa avionom. U 9:29 bio je na putu prema Pentagonu. U 9:32 shvatili su kako je malena točkica na radaru avion koji juri prema Beloj kući. U tom trenutku alarmirana je tajna služba. Vojska je u kontrolnom centru i daje tražila let 11, koji se zabio u severni toranj 45 minuta ranije. Mislili su da je on možda na putu prema Vašingtonu, a onda je kontrolor rekao: "Ok, izgubili smo i Amerikan 77". U tom trenutku bilo je kasno da vojska učini bilo što. Njihovi borbeni avioni bili su više od 240 kilometara daleko, a let 77 bio je u blizini Vašingtona. Na putu je jedan katolički sveštenik čuo strahovit zvuk i vidio avion koji je preleteo iznad. Zatim se desno krilo Boeinga 757 zabilo u generator, izazvalo eksploziju i udarilo u Pentagon. U 9:42 Savezna uprava za civilno vazduhoplovstvo naredila je da se svih 4546 zrakoplova koji su tada bili u vazduhu, spuste što pre. Svi osim jednog, poslušali su tu naredbu.
Kurir.rs/Express.hr
Foto: Profimedia