Pevačica Jelena Marjanović ubijena je 2. aprila 2016. godine, a njen ubica još nije pronađen.
- Tačan je podatak da se na trenerci i vešu nalazi više biološkog materijala. Jedan je njen, ostali su tragovi od nepoznatih muških osoba koji nisu članovi porodice. To nama kao braniocima ukazuje da je tokom borbe između Jelene i napadača došlo do biološkog materijala upravo napadača – objašnjava Delibašić, dodajući da identitet napadača još uvek nije poznat.
- Ispod noktiju Jelene Marjanović nalazi se njen biloški materijal, ali i materijal nepoznate muške osobe. Znači da je bila žestoka borba između Jelene i napadača, logično je da je tako i ostalo tragova. Tu nema biološkog materijala Zorana Marjanovića – kaže Delibašić.
Advokat Aleksandar Zarić upozorava da je sud već dva puta vraćao optužnicu na dopunu.
- Sa druge strane kanala postoji patika Jelene Marjanović. Ta patika nije mogla da preleti, na njoj se takođe nalaze biološki tragovi N.N napadača. Tu je ime i prezime napadača. Zbog čega ne mogu da utvrde, ali to je osnovni dokaz u istrazi – objažnjava Zarić, naglašavajući da su iz policije ubrzo nakon zločina razgovarali sa malom Janom, ćerkom ubijene pevačice.
Zarić ukazuje na još jednu važnu činjenicu u istrazi.
- Kada je prvi put oborena optužnica, dat je nalog od strane suda da se po nalozima sudije za prethodni postupak utvrdi koji su telefoni bili uključeni na nasipu i ko su vlasnici telefona. Do danas to nije urađeno. Niko još uvek nije dostavio te podatke – naglašava Zarić.
Delibašić kaže da postoji video-zapis koji je zabeležila bezbedonosna kamera porodične kuće porodice Jahović.
- Od prvog dana odbrana traži da se taj snimak pribavi. Tužilaštvo to nije uradilo. Oni zastupaju tezu da je na početku napsipa Jelena otrčala sama, Zoran je ostao sa Janom, a onda je u nekom trenutku Zoran ostavio Janu, otrčao za Jelenom, izvršio ubistvo i vratio se – kaže Delibašić, naglašavajući da je tek nedavno pribavljen taj snimak.
- Na snimku se tačno vidi da je Zoran sve vreme bio sa Janom. Onda je tužilaštvo promenilo iskaz, tvrdeći da je Jana bila na nasipu dok je Zoran otišao da je ubije. Rastojanje između dve bandere mereno koracima veštaka izosi imeđu 60 i 70 metara. U 21. veku veštak rastojanje meri koracima – zaključuje Delibašić.
Inače, tokom cele istrage veruje se da maloletna Jana možda ima čak i presudnu ulogu u otkrivanju počinioca. Naglašeno je da je devojčica ispitana jako brzo nakon zločina.
- Što se Jane tiče, tužilaštvo tvrdi da se u taj iskaz ne može verovati jer dete koristi termin koji njoj nije svojstven jer je rekla da je "tata u pritvoru", a logično je da dete tog uzrasta kaže da je "tata u zatvoru". To je razlog da se ne veruje Jani. Tom detetu niko nije pričao laži, jer joj je pričano da joj je tata u pritvoru. Tužilaštvo je angažovalo veštake, psihologa i psihijatra da je dete natprosečno inteligetno, da je dobro zapazilo događaj i da može da ga reprodukuje – objašnjava Delibašić.
Zarić je takođe otkrio još jednu činjenicu iz procesa koja do sada nije bila poznata.
- Mi smo dobli kameru sa kuće Jahovića koja gleda u pravcu gde bi trebalo da se spustaju Zoran i Jelena. Međutim, veštak tvrdi da je snimak degradiran u vremenu kada se to dešavalo. To znači da se menjaju boje na snimku, i tačno se vidi jedan biciklista koji prolazi sa leve na desnu stranu i tada nastaje degradacija tog snimka. Ono što veštak tvrdi da on nema tehničke mogućnosti da izanalizira taj snimak jer mu treba veći televizor i bolja tehnika da bi mogao da utvrdi da li se bolje vidi ili ne – objašnjava Zarić.
(Kurir.rs/TV Pink)