Sve složeniji i učestaliji rizici, od globalnog zagrevanja do zagađenja i epidemija, prete opstanku čovečanstva u slučaju da se ne spreči njihova eskalacija, upozorile su Ujedinjene nacije.
U dvogodišnjem izveštaju o tome kako se svet nosi sa katastrofama, UN upozoravaju da zbog novih rizika koje nismo predvideli, prošlost više ne može da bude vodilja za budućnost.
Posebno se kao "novi rizici" za ljudske živote i imovinu navode zagađenje vazduha, bolesti, zemljotresi, suše i klimatske promene. Izveštaj takođe upozorava na sve veći potencijal jedne vrste katastrofe u izazivanju ili pogoršavanju neke druge nepogode, poput obilnih kiša koje nakon šumskih požara uzorkuju odrone zemljišta.
"Ako nastavimo da živimo na isti način i nastavimo da se ponašamo jedni prema drugima i prema našoj planeti kao do sada, tada naš opstanak dolazi u pitanje", rekla je Mami Mizutori, posebna predstavnica generalnog sekretara UN, na sastanku u Ženevi o posvećenom smanjivanju rizika od katastrofa.
Ekstremne vremenske pojave u poslednjih 20 godina su se udvostručile, a prema izveštaju, nanose veliku ekonomsku štetu da su razvojni ciljevi UN u siromašnim zemljama skoro nedostižni.
U 2018. u svetu je zabeleženo 1.600 katastrofa, od monsunskih poplava u Indiji do šumskih požara velikih tazmera u SAD. Iste godine je usled katastrofa raseljeno 17,2 miliona ljudi, a od 2008. godine oko 265 miliona. UN smatra da je potrebno uložiti više finanskijskih sredstava u sprečavanje katastrofe i zaštitu najranjivijih grupa ljudi od posledica ekstremnih vremenskih pojava.
Na smanjenju rizika od katastrofa uloženo je od 2005. do 2017. oko pet milijardi američkih dolara, što je tek 3,8 odsto sveukupne potrošnje na humanitarna pitanja, tj. manje od četiri na svakih 100 potrošenih dolara.
Kurir.rs/Dnevnik.hr
Foto printscreen YT