Slušajući predsednika SAD Donalda Trampa, on praktično zvuči kao otpadnik u sopstvenoj administraciji: usamljeni zvaničnik spreman da prihvati da je ruski predsednik Vladimir Putin pouzdan i iskren.
Niki Hejli, bivša ambasadorka SAD u Ujedinjenim nacijama, prošle sedmice nazvala je Putina neprijateljem. Savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton nazvao je Putina lažovom. Državni sekretar Majk Pompeo, koji se u utorak sastao sa Putinom u Sočiju, nedavno je optužio Putinovu vladu da podriva suverenitet Venecuele.
Onda je tu i Tramp, koji izgleda kao da je sklon da pretvori bivšeg operativca KGB-a u ličnog prijatelja. U telefonskom pozivu ranije ovog meseca, predsednici su ljubazno razgovarali o saznanjima iz izveštaja specijalnog tužioca Roberta Malera o tome da kampanja Trampa nije sarađivala sa Rusijom tokom izbora 2016. godine. Po Trampovim rečima, Putin se "nasmešio" dok je bio uveren da je istraga "počela kao planina i na kraju se pretvorila u miša".
Ali, i dalje je misterija činjenica koja se pojavila od kampanje za predsedničke izbore 2016. godine: koji je koren Trampovog poštovanja prema Putinu? Da li ruski lider ima neku vrstu nevidljivog stiska nad 45. predsednikom?
Ali, Tramp bi mogao da bude motivisan nečim drugim, sugerišu njegovi saveznici i administrativni zvaničnici. Oni vide Trampa ima taktiku "dobar policajac-loš policajac", koja ima za cilj da održi neophodan dijalog sa liderom sa nuklearnim naoružanjem. Ostavite to Boltonu, Pompeu i drugima da dostave grubu poruku. Hoće, i imaju je. U međuvremenu, Tramp će se pobrinuti da odnosi na vrhu ostanu srdačni, piše Atlantik.
Međutim, ovo tumačenje pretpostavlja da Tramp funkcioniše ne samo sa najboljim namerama, već i sa koherentnom strategijom koja narušava njegov često improvizani, ludački stil. Čak i da je to bio slučaj, takav pristup ima ozbiljne nedostatke: Tramp podriva visoke zvaničnike koji upozoravaju na strašne pretnje koje Rusija predstavlja za američke interese. Strani lideri nikada nisu sigurni ko govori za američku vladu. I postoji realna šansa da će se Trampovim adutima desiti bumerang.
Neki stručnjaci predviđaju da će Putin koristiti Trampovu očiglednu želju za boljim odnosima da bi izvukao ustupke od Bele kuće. Sve to znači da Pompeo ide ravno u jednu od glavnih kontradikcija Trampovog predsedništva: jaz između Trampovih reči i vladinih dela.
"Ideja da ćeš reći lepe stvari o (Putinu) i on će promeniti svoj način rada, ne vidim nikakve dokaze da će to ikada uraditi", kaže Majkl Mekfol, bivši američki ambasador u Rusiji za vreme adminoistracije Baraka Obame.
Zvaničnici administracije kažu da možda, kroz ličnu diplomatiju, Tramp može da nagovori Putina da ispuni američke ciljeve, uključujući i odbacivanje režima Nikolasa Madura u Venecueli i pomaganje Severnoj Koreji da se odrekne nuklearnog oružja.
Ipak, neki koji su radili na najvišim nivoima administracije priznaju da su bili zbunjeni Trampovim potezima u areni spoljne politike. Kako on dobija svoje informacije još uvek nije jasno. Neki su primetili da Tramp dolazi na brifinge s idejama koje su, izgleda, proizašle iz privatnih telefonskih razgovora sa "ljudima koji žele da on usvoji stajalište koje je naklonjeno Rusiji", rekla je jedna osoba upoznata sa tim pitanjem.
Tramp je izbegao sukobe "jedan na jedan" sa Putinom, kao nedavno kada nije rekao ruskom lideru tokom njihovog telefonskog razgovora da se ne sme mešati u izbore 2020. godine. Trampova navika je dosad bila da odbija da osudi Putina zbog "izbornih intervencija". Ali, da li će uspeti u svojoj taktici da nadmudri Putina?
Kurir.rs/Atlantic
Foto: