PRAVA ISTINA O DRAMATIČNOM SPASAVANJU PILOTA OBORENOG F-117: Skoro 8 sati nisu smeli da dođu po Zelka, a kada je helikopter konačno došao, ZABORAVILI su NATO vojnika!
Priča oborenog pilota taktičkog bombardera F -117 A Dejla Zelka koji je oboren četvrte noći agresije NATO pakta na Saveznu Republiku Jugoslaviju naišao je na veliki odjek srpske javnosti.
Zelko se pojavio u emisiji na kanalu Nacionalne geografije i već, narednog dana izazvao senzaciju u srpskim medijima o svom spasavanju koja ima prizvuke holivudskog spektakla. Valja reći da je ta emisija snimljena pre nekoliko godina u okviru ciklusa emisije “ Iza neprijateljske linije“, a emitovana je ponovo.
Ostaje pravo pitanje odakle sada odjek o tome. Interesantno je i to da nijedan srpski mediji nikada detaljnije nije posvetio pažnju, osim možda jednog šireg teksta u Večernjim novostima i Politici pre više od desetak godina kako je tekla potera za pilotom i spasavanje.
Emisija na Nacionalnoj geografiji urađena je u maniru mini akcionog spektakla u kojoj je bilo malih pehova, ali se sve okоnčalo uspešno. Da li je zaista to bilo to tako?
Prošle godine objavljena je knjiga Pad noćnog sokola, autora pukovnika VS Slaviše Golubovića, u kojoj je detaljno opisano kako je teklo spasavanje Zelka iz sremske ravnice.
Glavni akteri su bili naši vojnici, podoficiri i oficiri i po prvi put se spominje istina, da spasavanje Zelka nije baš teklo kao po loju i da se nije samo pokvario uređaj infracrvenog zračenja. Doduše Zelko je zaboravio, kao i autori emisiji da su te kobne noći kada je pilot F-117A pao u blatnjavu sremsku ravnicu, spasilački timovi još nekog zaboravili, pa su se vraćali po njega.
Ostalo je jedno važno pitanje: “ Zašto domaći mediji nikada nisu hteli da čuju našu verziju priče o spasаvanju nego su prigrlili Zelkovu verziju, doduše malko naduvanu pred ekranizaciju?
Blog Vojnopolitička osmatračnica je odučila da objavi celu priču o tome kako je teklo spasavanje Zelka.
Obaranje F-117A
Prolazeći iznad teritorije Slovenije, Zelkov avion ulazi u vazdušni prostor Mađarske, gde ga avio-cisterna dopunjuje gorivom. U vazdušni prostor SRJ ulazi duž granice sa Rumunijom, povremeno leteći i iznad njene teritorije.
Predstojeći let nad teritorijom SRJ precizno je planiran radi izbegavanja sistema PVO.
Vertikalni presek
Prema zadatoj putanji F-117A pravi oštar zaokret prema jugozapadu, prilazeći objektu dejstva sa severoistočne strane. Na kontrolnoj tački 1 (Checkpoint 1) uključuje auto-pilot i započinje proceduru dejstva po cilju. Osnovni objekat dejstva – objekat na brdu Straževica, udaljen 10 km od centra Beograda. Izvršavajući neophodne radnje, otkrivanja, uočavanja i identifikacije cilja, daje kompjuterskom sistemu aviona potrebne uslove za određivanje momenta vatrenog dejstva. Računar lansira dve laserski vođene bombe GBU-10 Paveway II. Bombe lete ka cilju i precizno ga pogađaju u 20.36 časova.
Pilot osmatra rezultate gađanja. Zadovoljno izveštava komandno mesto da je gađanje bilo uspešno.
Na kontrolnoj tačku 2 (Checkpoint 2) isključuje auto-pilot, preuzima upravljanje letelicom i zauzima kurs za izlazak iz vazdušnog prostora SRJ, prema Mađarskoj, gde će ponovo dopuniti gorivo, pre povratka u Avijano. Let nastavlja potpuno sigurno, kao što je to radio prve i treće večeri bombardovanja.
Ubrzo pilot Dejl Zelko, kroz tankim slojem zlata presvučeno staklo pilotske kabine, uočava najpre jednu, a potom i drugu svetleću kuglu. Shvatajući da neće moći da ih izbegne preduzima jedini mogući korak u tom trenutku, a to je manevar visinom na gore. Na visini od oko 8.000 metar raketa ga sustiže i pogađa. Nakon otpadanja levog krila, pilot katapultiranjem napušta avion.
53-2 (1)
Pad u sremsku njivu
Pilot američke avio-cisterne KS-135 USA (Frank-36), koji je nad teritorijom Bosne, uočio je eksploziju aviona, a potom na SOS kanalu čuje glas katapultiranog pilota: „Mayday, Mayday, Mayday, Vega 31 i Vega 31 going down“. Istu poruku čuje i AWACS (Magic-84).
Na visini 5.000 metara pilot se odvaja od sedišta i nastavlja da pada sopstvenim padobranom, koji je sa unutrašnje strane, kako je jednom prilikom rekao, „svetleo kao kineski fenjer”. Komunicira sa AWACS-om povremeno i otežano. Prizemljuje se na njivu na kojoj nema nikakvog zaklona, sa željom da se što pre skloni dalje od mesta pada.
Zelko smanjuje kretanje, nivo buke i ne koristi baterijsku lampu. Uzima energetski napitak i deo obroka iz paketa za preživljavanje. Pronalazi plitki kanal za navodnjavanje, u njemu se skriva i tu ostaje do spasavanja.
Peh za pehom
Formacijski uređaj za navigaciju kojim Zelko treba da pošalje svoju poziciju ne funkcioniše. Sa sobom ima i jeftini kineski uređaj za globalno pozicioniranje garmin-40, koji je u kantini avio-baze nabavio za oko 100 američkih dolara. Plastificiranu kartu Balkana koristi da se orijentiše, uoči granice okolnih država i SAR tačku (Search and Rescue dot – SAR dot : nasumično izabrana tačka na mapi o kojoj su svi u borbenim misijama obavešteni, koja će kasnije služiti kao referentna tačka u odnosu na koju će se određivati lokacija, bez potrebe da se spominju toponimi ).
Zbog kiše koja počinje da pada kartu uspešno koristi kao kabanicu.
156-2
Akcija spasavanja kreće
Nakon dugotrajne konekcije „garmina” sa satelitom jedva uspeva da konstatuje svoju poziciju i izveštava da je od SAR tačke udaljen 101 milju, pod uglom od 39°.
U zonu pada ubrzo kreću 4 F-15E i SEAD grupa sastava 4 F-16CJ i 2 EA-6B.
Nešto posle 22 časa formira se CSAR4 grupa (CSAR – Combat search and rescue – grupa koja se formira za traganje i spasavanje u zoni ili blizu zone borbenih dejstava. Grupa je sastava: 4 F-15C, 3 F-15E, 3 F-16CJ, 2 EA-6B, 6 A-10 (Sandy).
Ubrzo iz italijanske luke Brindizi poleće spasilački tim sa tri helikoptera, sa ciljem dolaska na lokaciju pada pilota:– MH-53M (Moccasin-60),– MH-53J (Moccasin-61),– MH-60 (Gator-07). U vreme poletanja spasilački tim je jedino znao da je potvrđeno da je Vega 31 oboren. Znali su da se upućuju negde u „zemlju loših momaka“, ali nisu znali gde tačno.
Tri sata nakon obaranja „Vega 31“ uspostavlja prvi kontakt sa pilotom aviona A-10 (Sandy). Zbog nemogućnosti korišćenja zaštićenog kanala komunikacije, a da bi bio potpuno siguran da razgovara sa „Vega-31“, „Sandy“ traži autentične odgovore na pitanja. U međuvremenu helikopteri dola ze na granicu Bosne sa Srbijom, gde ih gorivom dopunjava avio-cisterna MC-130R (Ogre-01).
Nakon ulaska u vazdušni prostor Srbije, zbog manjeg oštećenja rotora jednog helikoptera u niskom letu, prekidaju akciju i sleću na aerodrom Tuzla.
Sledi drugi pokušaj. Sandy iznova traži potvrdu identiteta, uz dodatna pitanja da li je zarobljen i da li će spasilački tim upasti u zasedu. Helikopteri u međuvremenu dolaze relativno blizu Vega-31, nakon čega bivaju opozvani jer se na SOS kanalu čuje još jedan glas koji ponavlja reči pilota oborenog aviona.
U strahu da je pilot zarobljen i da je reč o zasedi, akcija se ponovo odlaže do preciznog utvrđivanja lokacije Vega-31. Helikopteri se vraćaju na aerodrom poletanja.
Zelko se u tom trenutku oseća bespomoćno. Prošlo je već pet sati od njegovog obaranja. Počinje da gubi nadu. Zbog pojave još jednog lica koje ponavlja njegove pozive za pomoć, svi avioni grupe za spasavanje i pomoćna avijacija u vazdušnom prostoru dobijaju naređenje da prekinu svu komuniaciju sa njim.
On se u to i sam uverio kada mu je uspelo da ostvari komunikaciju sa pojedinima. Dobijao je jednostavan odgovor „Žao mi je, imam zabranu komunikacija sa Vega-31!“ Nada da će biti spasen skoro da ga je napustila kada je poslednji korak preduzeo pilot avio cisterne KS-135 (Frank-36), koji je lično poznavao Zelka.
Međusobno su jedan drugom prepoznali glas. Pilot avio cisterne tražio je dozvolu od pretpostavljenih da još jednom uspostavi komunikaciju sa Zelkom. Odobreno mu je, nakon čega je na sebi svojstven način, postavio pitanja na koja je dobio zadovoljavajuće odgovore. Tako se uverio da je lice sa druge strane radio uređaja pilot Dejl Zelko.
Pitanja su se odnosila na deo menija tokom zajdničkog piknika na kojem su zajedno bili neposredno pred rat. Nakon toga spasilački tim ponovno pokušava identifikaciju. To je podrazumevalo ista pitanja kao i prva dva puta uz dodatno: „Vega-31 da li je OK da dolazimo“.
Zelku to nije prijalo. Nije želeo da ga to pitaju i da to bude njegova odluka. Nakon uspešne identifikacije krenuli su u treći pokušaj spasavanja.
Mestu gde se Vega-31 nalazio približavaju se tri helikoptera. Uređajima za noćno osmatranje, na oko 3 km udaljenosti, uočavaju lampu koju je pilot na zemlji držao upaljenu samo dve sekunde. U tom trenutku u zoni su 4 A-10 (dve pare Sandy-31 i 32). Na mekanu zemlju vrlo agresivno se spušta MH-60, toliko blizu da mu je Vega-31 praktično na vrhu glavnog rotora.
Pet američkih vojnika izlazi iz helikoptera.
U svega nekoliko koraka, uspevaju da ga pronađu. Sledi ponovna identifikacija uz autentična pitanja vezana za ragbi klub iz njegovog mesta. Nakon zadovoljavajućih odgovora, uz reči „momče, vodimo te kući“ ukrcavaju ga u helikopter u 4.27 časova 28. marta 1999. godine i odveze u Tuzlu, odakle su ga nešto kasnije avionom MS-130 Combat Talon prebacili u Avijano.
Tokom leta iz torbice sa ličnom opremom, koja je bila uz njega uz njegovu butinu, osetila se vibracija formacijskog uređaja za navigaciju. Pomislio je „sad mi ne trebaš“.
Otisci šest točkova na mekanom tlu nisu bili tragovi sletanja dva helikoptera, već drugo sletanje istog, zbog jednog člana spasilačkog tima koji je u žurbi zaboravljen.
Naime, zbog straha od dejstva „srpskih snaga“ i težnje da se što pre napusti brisani prostor zaboravljen je član tima koji je nastojao da pokupi deo opreme pilota. Nakon podizanja i prebrojavanja helikopter se vratio i sleteo ponovo da pokupi zaboravljenog.
Pilot je spasen u trećem pokušaju nakon 7 sati i 40 minuta od trenutka katapultiranja, sa mesta udaljenog 3,66 km severno od olupine aviona, u niskom rastinju rukavca kanala Jarčina.
Od auto-puta je bio udaljen oko 500 m.
Akcija spasavanja je trajala predugo, uz mnogo komplikacija. Otežana međusobna komunikacija, prelaz sa zimskog na letnje računanje vremena te noći, a greške u identifikaciji pozicija na zemlji i u vazduhu primoravale su pojedine pilote da lete na kritičnoj „rezervi”, nakon čega bi ispaljivanjem svetlećih signala ukazivali avio-cisterni poziciju radi dopune gorivom.
Američko ratno vazduhoplovstvo je uveče potvrdio da je nad Jugoslavijom izgubljen jedan borbeni avion.
Portparol Kenet Bejkon je izbegao otvoreno da kaže da je avion oboren, već je rekao da se srušio iz za sada nepoznatih razloga. Odmah potom Komanda NATO u Briselu priznala je gubitak tada najmodernijeg američkog aviona.
(Kurir.rs/vojnopoliticka osmatracnica.wordpress.com)