Autobiografija "Igraj, veruj živi", jednog od najboljih jugoslovenskih košarkaša Krešimira Ćošića, koju je priredila njegova ćerka Ana Ćosić Pajurin, uskoro će ugledati svetlost dana.
Sada su izašli pojedini delovi, a u jednom od njih popularni Krešo je pričao o ponudi da pređe u Partizan.
- Na povratku iz Kumanova, u spavaćim kolima voza pola u šali, pola u zbilji, čelni ljudi Partizana pozvali su me da se, ako mi dosadi u Zadru, slobodno prošećem od Kalelarge do Kalemegdana.
Krešo je bio jako mršav i to ga je mučilo.
– Na pripremama juniorske reprezentacije u beogradskom Košutnjaku, oklevao sam sa skidanjem donjeg dela trenerke jer sam znao da sam upadljiv zbog suvonjavih nogu, na kojima se jedva pojavio neki mišić. Bojao sam se da će me odmah otpisati.... Tadašnji selektor Ranko Žeravica nije mogao da shvati centra koji razmišlja i učestvuje. Njegov tip igrača bio je onaj koji dođe na trening 15 minuta pre počeka, odmah ide na prvi sprint, pa na sklekove i čučnjeve. Ja to nikada nisam napravio. Nisam bio od onih igrača koji izgara za loptom i time pokazuje treneru da mu je stalo do igre. A šta sam imao pokazati? Da mi nije stalo, ne bih ni došao. Pustio sam druge da se dokazuju i bacaju, a ja sam igrao. U to vreme smo imali mnogo dokazivača, a malo igrača.
Ovako je opisivao tadašnje muke:
– Kada bi Ranko rekao da sednemo na pod i radimo trbušnjake, moja zadnjuica tj. kost, imala bi direktan kontakt s podom. Mene žulja, a umesto da shvate moju nevolju i daju mi jastučić, oni viču: “Radi!” U takvim okolnostima počeo sam folirati. Sledeća vežba: stavljanje tegova na leđa. Ostali igrači stave teg na vratne mišiće.... a na šta da ga ja stavim?
Kurir sport / Večernji list
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: