Ruski predsednik Vladimir Putin trebalo bi već naredne godine da poseti Hrvatsku, a između ostalog, sa Kolindom Grabar Kitarović i Plenkovićem će verovatno razgovarati i o slikama ruskog umetnika Nikolasa Roeriha (rođen pod imenom Nikolaj Konstantinovič Rerih). Radi se o deset njegovih vrednih slika koje se više od 85 godina nalaze u Modernoj galeriji u Zagrebu. Ruski ambasador Anvar Azimov pokrenuo je pitanje predaje tih slika Rusiji, zemlji iz koje je Roerich otišao još davne 1917. i u koju se nikad nije vratio.
Iako su slike dobro zbrinute u Modernoj galeriji, kaže ambasador Azimov, Rusija ih traži jer će tamo "biti više potražnje za njima". Pre vraćanja dela ovog umetnika potrebno je utvrditi pitanje vlasništva, smatraju, pa je zato ruska ambasada počela razgovore s Ministarstvom kulture RH.
"Održali smo razgovore s predstavnicima Ministarstva kulture i s predstavnicima muzeja. Spremni su na konstruktivne razgovore o ovom pitanju, ali isto tako postavlja se pitanje postoje li neki dokumenti kojima ruska strana može dokazati svoje vlasništvo nad slikama. Mi verujemo da je opsežna korespondencija između Roeriha, njegovih pomoćnika i Jugoslovenske akademije nauka s početka 30-ih u arhivama u Beogradu, pa predlažem da se prouče materijali koji su tamo. Nažalost, ruska ambasada nema takvih dokumenata", naglašava Azimov za Itar Tas.
Ministarstvo kulture Hrvatske kaže da je primopredaja ovih slika izvršena davne 1934. godine.
"Primopredaja slika između Jugoslovenske akademije nauk i umetnosti i osnivača Moderne galerije, Hrvatskog društva umetnosti ‘Štrosmajer’, izvršena je 1934., o čemu postoji zapisnik. Slike su zavedene u jedinstvenu Inventarnu knjigu muzejskih predmeta Moderne galerije. Deo su muzejske građe koja je zaštićeno kulturno dobro upisano u Registar kulturnih dobara Republike Hrvatske pod brojem Z – 5363. U skladu sa Zakonom o zaštiti i očuvanju kulturnih dobara, nije dozvoljen njihov trajni, vremenski neograničen izvoz i iznošenje iz Republike Hrvatske", stoji u dopisu je poslat Expressu.
Da je reč o jasnoj situaciji, smatra i Igor Zidić, ugledni istoričar umetnosti, koji je bio kustos Moderne galerije krajem osamdeseti pa do 2008. godine. "Očigledno neko dovodi u pitanje vlasništvo. Ako su slike unete u inventarne knjige, onda nema govora o tome. Nema toga tela u državi koje bi donelo takvu odluku. To se nekad radilo, pre 45 godina. Tako je, npr., Nikita Hruščov došao u Split pa je dobio jedno Vidovićevo ulje koje je bilo namenjeno Vidovićevom muzeju. To je bila takva praksa onda. Došao bi neko u muzej i rekao: ‘To je nama jako važno’, pa su se izdavali smešni reversi, papirići na kojima je pisalo da je delo preuzeo pukovnik taj i taj. To više nije dopustivo", ističe Zidić.
Na odnosima dve zemlje treba da se radi, a mnogi misle kako bi vraćanje ovih slika bio znak dobre volje, u trenutku u kom Rusija sprovodi svetsku kampanju za povrat Roerihovih slika koje su postale njihov važan nacionalni interes.
"Roerih nikada nikome nije poklanjao slike. On je slike davao za privremene izložbe uz uslov da se u zemljama u kojima se izložbe organizuju otvori centar gde bi se proučavala njegova filozofija, etika, i promosirali njegovi pogledi. Želim da naglasim da on nikad nije nikome ništa poklonio osim jedne slike kralju Aleksandru. Od muzeja je uvek tražio sve slike nakon pokazivanja", rekao je sagovornik blizak Centru Roerih.
Saradnju Roeriha sa Zagrebom počeo je Gavro Manojlović, tadašnji predsednik Akademije nauka i umetnosti. Roerihov muzej u Njujorku planirao je da 24 slike pokloni Muzeju kneza Pavla u Beogradu, od čega bi se deset ustupilo Zagrebu. Slike su uredno dopremljene, a izložba Roerihovih dela otvorena je u Modernoj galeriji 1934. godine. Od tada pa sve do 2011. godine slike su se "skrivale" među više od 10.000 ostalih umetnina u bogatom depou Moderne galerije.
Hrvatska publika zbirku je imala priliku da vidi samo dva puta.
(Kurir.rs/Express.hr/Foto: EPA/Alexander Nemenov/Pool)