Novi naslov na repertoaru Jugoslovenskog dramskog pozorišta od naredne nedelje je "Lorencačo" Alfreda de Misea, jedan od najpoznatijih komada francuskog romantizma. Pod rediteljskom palicom Borisa Liješevića pripreme za premijeru se privode kraju, a jednu od važnijih uloga tumači Milena Vasić, koja će, pored Slobode Mićalović, na sceni biti jedina žena.
- S obzirom na to da je ovo muški komad, nas dve se baš dobro osećamo. Odlična je ekipa - kaže Milena, kojoj su partneri i Marko Janketić, Branislav Lečić, Milan Marić, Miodrag Dragičević, Petar Benčina i Andrija Kuzmanović.
"Lorencačo" je priča o Firenci iz doba Medičija, napisana u uzbudljivim vremenima posle Francuske revolucije. Zašto je ovo delo danas zanimljivo?
- "Lorencačo" je drama o ubistvu vladara, tragičan komad koji svesno u prvi plan stavlja istoriju, neću reći politiku, s jasnim tumačenjem da je istorija "vraćanje istog". Kada čitate tekst, vaša je prva misao: ovo kao da je pisano danas! Besmisao i besvrsishodnost pobune je tema.
Šta se promenilo od vremena Medičija do danas? Koja su moralna načela i dalje na snazi u Srbiji?
- Ono što se nije promenilo od Medičijevih pa sve do danas u celom svetu odavno je rečeno: Lustitia remota, quid sunt regna nisi magna latrocinia (Ako se ukloni pravda, šta su kraljevstva nego velika razbojništva). (Ne)moralna načela koja su danas na snazi su "imati znači moći ". To izbija iz svake pore društva, u školi, na ulici, na televiziji... Verujem da će tranziciji i svemu što ona nosi uskoro doći kraj, i da će konačno zavladati pravi sistem vrednosti u svakoj branši, da će struka dobiti svoj značaj i da se sposobni zameniti podobne, da će ova pametna nacija dobiti šansu da živi i uživa u blagodetima svog znanja i sopstvenog rada.
Kolege u predstavi igraju po nekoliko uloga. Kako se vi snalazite sa Katarinom?
- Katarina Soderini je sestra Marije Mediči (Sloboda Mićalović, prim. aut.) i tetka Lorencina. Samosvesna i obrazovana, razume i opravdava Lorencov pad i posrnuće kao ličnu pogubljenost u Firenci i svemu onom što veliki grad donosi, verujući da za njega ima nade. Što je njena nada jača, to je njen krah strasniji jer biva iskorišćena kao meta za Aleksandra i njegovo ubistvo. Ima u Katarini neke očaravajuće naivnosti i čednosti.
Koja je najvažnija lekcija koju ste naučili tokom rada na ovoj predstavi?
- "Lorencačo" je priča o "tragediji inicijacije", tačnije o odbijanju Lorenca da odraste i prihvati korumpiranost sveta, a naša lekcija je pročišćenje, da se iz takvog sveta izađe i probudi izvorna moralna čednost. Život sa otporom nije zdrav, uništava pojedinca, razvija osvetu i mržnju. Ozdravljenje leži u bavljenju mikrosvetom. Sopstvenim. To je naša lična lekcija rada na ovom komadu, zahvaljujući, pre svega, Borisu.
Kurir/ Ljubomir Radanov, foto: Dragana Udovičić