Najbogatijih 10 odsto domaćinstava SAD posedovalo je 2018. godine 70 odsto ukupnog bogatstva domaćinstava, dok su 1989. posedovali 60 posto bogatstva, što pokazuje da je nejednakost veća nego ikada do sada.
Torsten Slok, glavni ekonomista Dojče banke, na koga se poziva časopis Market voč, prenosi podatke iz izveštaja Federalnih rezervi (FED), američke Centralne banke, koji pokazuju da je bogatstvo jedan odsto najbogatijih domaćinstava SAD u tom periodu poraslo sa 23 posto na 32 procenta.
Analitičari FED-a su pritom utvrdili kako je razlog za rast bogatstva najbogatijih 10 odsto to što je porastao udeo njihove imovine u tom periodu sa 55 na 64 posto, dok se istovremeno otprilike toliko smanjila, relativno gledano, imovina srednje i više srednje klase.
Slok ističe da je to delimično rezultat ekspanzivne monetarne politike FED-a nakon finansijske krize iz 2008, zahvaljujući kojoj su rasle cene nekretnina i deonica u zadnjih deset godina.
"Druga posledica finansijske krize jest pad vlasništva domaćistava nad nekretninama i deonicama, a vlasništvo nad nekretninama predstavlja najveći udeo ukupnog bogatstva", objasnio je Slok i dodao:
"Stoga je na neki način veća nejednakost među domaćinstvima delom rezultat FED-ove politike, ali je i nedostatak promena u fiskalnoj politici takođe odigrao svoju ulogu", istakao je on, naglašavajući da je to dovelo do "veće nejednakosti nego ikad pre".
Kurir.rs / Tanjug
Foto: Profimedia