Dve decenije od početka bitke na Paštriku, koja je zajedno sa borbom na Košarama, primer vojničke snage, veštine, hrabrosti i pobede, ali i stradanja mladih vojnika za otadžbinu navršava se danas.
Borbe na Paštriku i Košarama zaustavile su NATO pohod na SRJ, ali i prodor albanskih snaga, a za taj veliki uspeh, zaslužni su obični vojnici, borci i starešine taktičkih jedinica.
U operaciji "Strela" na Paštriku, 26 pripadnika 549. motorizovane brigade je poginulo, dok ih je 126 ranjeno.
Ministar odbrane Aleksandar Vulin rekao je za Tanjug da bez pobeda na Košarama i Paštriku kumanovski Vojno-tehnički sporazumo prekidu neprijateljstava ne bi postojao.
Prema njegovim rečima, da nije bilo tih pobeda imali bismo bezuslovnu kapitulaciju, ne bismo imali Rezolucija 1244, a samim tim ne bi bilo ni pregovora, ni nade da Srbija može da se bori za KiM i srpski narod.
Bitka na Paštriku, o kojoj će večeras na RTS-u biti prikazan film, kako ministar navodi, deo je naše planski i namerno zaboravljene istorije.
"Najveći deo Srbije nije čuo ni za planinu Paštrik, a kamoli za epopeju koja se tu odvijala. To je bila briljantna operacija, kojom su neprijatelju naneti strašni gubici, a koja se vodila do poslednjeg dana NATO agresije", naveo je Vulin.
Prema njegovim rečima, bitka na Paštirku nije nije bila usputna operacija već magistralni pravac NATO agresije i želja da se kopnenom intervencijom uđe na prostor KiM, a onda i dalje.
Ministar je ocenio da je film način da zapišemo istoriju i ne dozvolimo da nam bilo ko drugi ikada više piše istoriju.
"Danas, 20 godina kasnije na nama je da se ovim ljudima i na ovaj način zahvalimo i da im, kada su već svojim životima i borbom obezbedili mesto u istoriji, to mesto i sačuvamo kako bi mogli sa ponosom da ga pokažu svojoj deci", rekao je Vulin i naglasio da Srbija ničim nije izazvala NATO agresiju i da ne može biti kriva za bilo šta.
"Ratne priče sa Paštrika" drugi je film, nakon onog o Košrama, u koprodukciji RTS-a i Ministarstva odbrane - Vojnofilmskog centra "Zastava film", koji svedoči o herojskoj borbi pripadnika naše vojske u odbrani otadžbine na Paštriku 1999. godine, a kojima se vrlo malo zna.
Hronološki prati događaje od napada na karaulu Gorožup do povlačenja naše vojske posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma.
Bitka na Paštriku, drugi je deo kopnene ofanzive koju su iz pravca Albanije ka Kosovu i Metohiji pokušali da izvedu pripadnici OVK u saradnji sa NATO snagama i regularnim jedinicama vojske Albanije.
(Kurir.rs/Tanjug)