Jedna prolaznica na pijaci, pitala je ovog gospodina:
''Koliko koštaju jaja?''
Stari prodavac je rekao:
''Jedan evro za deset jaja gospođo.''
''Hajde da se dogovorimo, uzeću 15 jaja za 1 euro ili neću nijedno.''
''U redu, uzmite ih za cenu koju vi smatrate odgovarajućom. Možda će ovo biti dobar početak za mene, jer danas nisam još uvek prodao nijedno jaje.''
Gospođa je pazarila 15 jaja za 1 euro i otišla ponosno misleći da je pobedila. Ušla je u svoj skupoceni auto i uputila se ka otmenom restoranu sa svojim prijateljem.
Tamo su ona i njen prijatelj naručili šta god su hteli, ne gledajući cene. Kada joj je konobar doneo račun koji je iznosio 140 eura, ona ga je častila i dala mu 150 eura.
Ovaj događaj je sasvim uobičajena stvar kada su u pitanju računi u restoranima ili kafićima, ali gledajući sa strane prodavca jaja, ovo je bilo jedno veoma teško iskustvo.
Poenta je, zašto uvek pokazujemo nadmoć nad ljudima prema kojima treba da budemo ljubazni i pažljivi, a bivamo ljubazni i pažljivi prema onima kojima to uopšte i nije potrebno, već samo dodatni plus.
Postoji jedan kraći tekst koji glasi:
''Moj otac je kupovao manje kvalitetne namirnice kod siromašnih ljudi za skuplji novac, iako mu te namirnice nisu ni bile potrebne. Nekada ih je i platio više nego što bi trebalo. Zabrinuo sam se za njegove postupke misleći da ga prodavci nasamaruju i upitao sam ga zašto to radi, a otac mi je samo odgovorio:
'To su ljudi koji su socijalno ugroženi, ali oni ne mole za novac, već se trude i rade. To je novac dat u dobrotvorne svrhe sa dostvojanstvom, sine moj.' ''