SINDROM IZNENADNE SMRTI DOJENČADI (SISD): Kad mali „motor“ prestane da startuje, poslušajte savete vodećeg ruskog dečjeg kardiologa
Nemoguće je unapred reći da li beba može da podlegne ovom tragičnom fenomenu, ali šanse da zaštitite najvoljenije biće nisu male.
Smrt u kolevci svakako je najdramatičniji događaj u životu roditelja. Svake godine desetine naizgled zdravih beba odjednom umru. Fatalni scenario je dugo bio teško predvidiv i odvijao se bez najave, a danas se zna da je rezultat privremenog prekida disanja (apnea) ili kratkog zastoja srca koji se zasniva na poremećaju srčanog ritma.
Prof. dr Leonid Mihailovič Makarov, vodeći dečji kardiolog u Rusiji, specijalista u oblasti pedijatrijske aritmologije, funkcionalne dijagnostike i sportske kardiologije, jedan je od najboljih svetskih zdravstvenih umova koji su uspeli da se približe ovom, još uvek ne do kraja otkrivenom, velikom pedijatrijskom problemu.
Šta vodi tragičnom razvoju događaja?
- Vegetativni, nervni i imuni sistem rođenjem deteta ne dostižu zrelost. Godine treba da proteknu pre nego što sinusni čvor, čovekov vodeći pejsmejker, postane glavni generator električnih impulsa koji doprinose pravilnoj kontrakciji srčanih komora.
Koliko se detetovo srce razlikuje od odraslog?
- Mnogo je brže. Novorođenče normalno danju ima do 150 otkucaja srca u minuti, 12-mesečna beba 120 otkucaja, dete od tri godine 110. U petoj godini prosek je 100 u minuti, kod desetogodišnjaka ova brojka spušta se na 90, a tek u adolescenciji postaje ista kao kod odraslih: 60-80 otkucaja u minuti.
Da li u tome leži opasnost?
- Srce malog deteta je veoma osetljivo. Inhibitorni deo autonomnog nervnog sistema (parasimpatički ili vagalni) noću i kod dece i kod odraslih, smanjuje brzinu disanja i otkucaje srca. Ako sa 150 oni uspore na 80 može doći do haotičnih ventrikularnih kontrakcija srca (fibrilacija). Odrasli će to i preživeti, ali kod beba, čije srce pauzira 3-4 sekunde, posledice mogu da budu fatalne: majušni „motor“ više neće moći da startuje.
Da li se može reći da je neka beba posebno pod rizikom?
- Istraživači, koji se ovom temom bave od 60-ih godina prošlog veka, uspeli su da otkriju neke pravilnosti. Utvrđeno je da su aritmije kod dece veoma česte, slede arterijsku hipertenziju i srčane defekte po učestalosti pojave, ali nisu uvek vodeća kardiološka dijagnoza. Otkrivaju se uglavnom slučajno. Zna se, ipak, da čak 20% dece koja su gluva od rođenja pati od opasnih poremećaja srčanog ritma jer ova stanja potiču iz istih područja nervnog tkiva. Roditelji takvih beba treba da budu posebno oprezni, visok je rizik od iznenadne smrti.
Kako proći kroz osetljiv period?
- U riziku su najviše deca uzrasta od dva do osam meseci. Fatalni sindrom može da se prevenira spavanjem bebe na leđima. Nema sumnje da postoji veza između sna na stomaku i slučajeva iznenadne smrti, ova okolnost se danas stalno ističe od strane stručnjaka.
Koliko je ova tema egzotična u ostatku sveta?
- Bilo bi dobro kad bi svi sledili ovaj primer, ali pedijatri često o tome ne govore roditeljima. Isto tako, nedovoljno se pregleda srce beba. To je slučaj i u Rusiji. Jednom sam u kazanskom porodilištu sproveo opsežnu studiju, koja je uključivala i EKG pregled novorođenčadi: pokazalo se da 12% očigledno zdravih beba ima ozbiljne poremećaje srca! Ako se svoj deci obavi EKG snimanje, zamislite koliko tragedija može da se izbegne.
Kako još preduprediti zlo?
- Podrazumeva se blagovremena imunizacija deteta. Uz to, moraju da se poštuju uslovi u prostorijama gde boravi beba: roditelji je preterano rashlade, opasnost predstavlja i upumpavanje toplog vazduha na više od 25 stepeni: 21 je optimalna temperatura. Bebe koje se doje su budnije i manje stradaju od sindroma iznenadne smrti. Upotreba cucli je poželjna, nemojte ih se odricati. Mogu da pomognu i monitori.
Kurir.rs/Branka Mitrović/Foto: Shutterstock