Dr Lars Field, jedan od članova nemačkog Veća ekonomskih stručnjaka, izjavio je za BBC prošle sedmice da bi Italija mogla gurnuti evrozonu u sledeću finansijsku krizu jer se zemlja sada bori da ne uđe u recesiju.
Vlada evroskeptika u toj zemlji trenutno se bori sa dugom od 2 biliona funti."Bankarski sistem u Italiji nije tako siguran kao što se očekuje. Postoji potencijal za pad, i to će izazvati domino efekat u EU.
Još jedna briga koju bi evrozona trebala ozbiljno shvatiti je nemačka ekonomija, za koju Lars tvrdi da se suočava s dugoročnim izazovom o tome kako ostati profitabilan usred intenzivne globalne konkurencije.
Nemačka pati od usporavanja globalne prodaje automobila i tek se vratila rastu u prvom kvartalu ove godine.
U 2009. godini, evrozona je imala zadatak da istrpi najzahtevniju fiskalnu oluju koju je doživela od uspostave jedinstvene valute i stvari ne izgledaju previše svetle.
U intervjuu, bivši predsednik Evropske komisije i jedan od glavnih arhitekata evra Žak Delor šokantno je priznao greške nastale kada je evro stvoren, zapravo je osudio jedinstvenu valutu na trenutnu dužničku krizu.
On je da Dejli Telegraf 2011. rekao da nedostatak centralnih ovlašćenja za koordinaciju ekonomskih politika omogućava zemljama, kao što su Italija i Grčka, da podnesu neodrživ dug.
On je takođe tvrdio da dužnička kriza nije proistekla iz same valute, već od "greške u izvršenju" političkih lidera koji su odlučili da zatvaraju oči pred osnovnim slabostima i neravnotežama ekonomija država članica.
Ovaj 93-godišnji Francuz tvrdi da ministri finansija nisu hteli da vide bilo šta što bi bilo neprijatno s kojim bi se morali suočiti".
Delor insistira da sve evropske države članice treba da podele krivicu za krizu.
Komentarišući Britaniju, koja se usprotivila članstvu u evrozoni tvrdeći da ta valuta ne može da funkcioniše bez države, Delors kaže: "Imali su pravo."
On je takođe istakao da je reakcija lidera EU bila "premala, i stigla prekasno".
Delor je identifikovao "kombinaciju tvrdoglavosti germanske ideje o monetarnoj kontroli i odsustvo jasne vizije od svih drugih zemalja".
Krajem osamdesetih, Delorov plan je zaista primljen sa visokim stepenom skepticizma od strane Britanije, a 1990. godine, vlada Margaret Tačer predložila je alternativu punoj monetarnoj uniji francuskog političara.
Prema izveštaju BBC-a tog vremena, tada je ministra finansija Džon Mejdžor objavio plan u govoru nemačkim privrednicima.
Predviđeno je da će valuta, nazvana Hard ECU, biti korišćena u početku od strane biznisa i turista, a njime će upravljati novi Evropski monetarni fond (EMF).
Prema izveštaju ekonomista iz Kapital Ekonomiksa Džona Felana iz 2015. godine, Hard ECU bi bio "manje ekonomski i politički" štetan od evra.
Ekonomista tvrdi da je nekolicini zemalja evrozone očajnički potreban alat devalvacije koji evro nema.
Kurir.rs/Express.hr
Foto: Screenshot