Sjajni štoper koji je bio jedan od najboljih igrača crveno-belih u Ligi šampiona otkriva kako mu je u Saudijskoj Arabiji, ali i želji da se vrati u Srbiju
Miloš Degenek bio je jedan od najboljih fudbalera Crvene zvezde protekle polusezone. Momak koji je bio ključna karika u ekipi koja je izborila plasman u Ligu šampiona i napravila veliku prednost u Superligi.
Asistirao je Benu kod oba gola u Salcburgu, u noći koja je ostala u sećanju svih navijači Crvene zvezde. Ponovo je aktuelan njegov povratak na Marakanu...
Miloš Degenek (25) otvoreno priča o tome, kao i o svom iskustvu igranja u Saudijskoj Arabaiji, u Al Hilalu, jednom od najbogatijih klubova na svetu pročitajte u nastavku intervjua.
Kako ste zadovoljni u svom klubu?
- Stvarno mi je dobro! Najprofesionalniji klub u Aziji! Imamo sve. Lekari, fizioterapueti, teretane, tereni... Vrhunski stručni štab. Ima nekoliko stranaca, nekoliko domaćih igrača priča engleski, tako da sam se lepo uklopio. Fini i pošteni ljudi. Navijači su posebni, kad dobijemo hvale nas, kad izgubimo onda su ljuti. Stadion je uvek pun. Sve u svemu, lepa avantura - počeo je razgovor za Kurir Miloš Degenek.
Kakav je kvalitet fudbala u Saudijskoj Arabiji?
- Na visokom nivou, jer ima dosta stranaca sa jakim biografijama. Ima stvarno velikih imena. Kao što su moji saigrači Đovinko, Gomis i Sorijano. Zatim Majkon, Musa, Santos, Stančiju, Budesku, Anselmo, Giljerme, naš Prijović...
Da li vam je žao što ste morali da napustite Zvezdu na polusezoni?
- Naravno da mi je žao... Plakao sam kad sam potpisao ugovor vrativši se u hotel. Iako je ugovor bio iz snova, meni je bilo mnogo teško što idem iz Zvezde. Tako se desilo. Bilo mi je krivo što neću uzeti titulu i radovati se sa navijačima. Opet ovo je bilo novo iskustvo za mene.
Pričalo se da i pored velikog novca niste hteli da odete, ali ste na kraju ipak prelomili, jer je Zvezdi bio potreban novac. Da li možete sada da kažete šta desilo?
- Ne bih baš da pričam o tome... Nije mi bila želja da idem. Nisam hteo... Ali, eto... Mislim da sam pomogao klubu sa mojim transferom. Verujem da sam ostavio lep utisak za ljude u klubu i navijače. Neka na tome i ostane.
Bili ste omiljeni kod navijača. Koliko vam to znači?
- Znam da su navijači bili protiv toga da me prodaju. Videli su da sam ginuo na terenu, ali takav je moj karakter, ne mogu drugačije. Meni je drago kada me u Beogradu ljudi zaustave, pohvale, kažu lepu reč,slikaju se sa mnom. Onda znaš za šta si igrao, da si uradio nešto dobro za Crvenu zvezdu.
Fudbaler ste koji je odigrao najviše utakmica za Zvezdu u prvom delu sezone. Gotovo da niste imao pauzu, zar ne?
- Odigrao sam 33 utakmice za pet meseci koliko sam bio u Crvenoj zvezdi. To je velika brojka. Mnogo igrača to ne odigra ni za jednu sezonu. Nisam imao odmor, ali meni je stvarno prijalo da igram svaka tri, ili četiri dana. Uđeš u ritam, organizam i telo se naviknu, pa ti tenzija i napetost lako padnu. Meni je taj pritisak oko mečeva u Ligi šampiona prijao.
Kako pamtite tih pet meseci u Zvezdi?
- Liga šampiona!!! Uđeš posle toliko godina... Prvi utisak su redovi za karte i euforija u našem narodu posle meča u Salcburgu. Igrali smo na Parku prinčeva, Enfildu, stadionu Napolija... Neopisivo je kako je bilo tih pola godine u Crvenoj zvezdi. Sećam se, da bukvalno nismo mogli da izađemo bilo gde u gradu, a da nas neko ne časti... Dobijali smo ručkove, večere, poklone... Tad shvatiš koliko je Zvezda velika i koliko smo mi kao igrači dobili na značaju što smo je vratili na veliku scenu.
Koju utakmicu u Ligi šampiona ćete pamitit?
- Liverpul!!! Dobili smo taj veliki Liverpul i to kad su bili u najjačem sastavu, ekipu koja u subotu igra finale Lige šampiona! Po meni, tim koji je najviše pokazao. U toj utakmici smo bili kao braća, složni, svi za jednog, jedan za sve!
Da li ste na vezi sa bivšim saigračima?
- Sa svima, ali bukvalno. Uvek kad dođem u Beograd odem na Marakanu. Oduševim se, to je moj klub, iako sam bio samo pet meseci. Ja to tako osećam. Prvo odem na Marakanu, pa onda sve ostalo.
Zvezda nije uspela da pronađe zamenu za vas. Šta kažete na to?
- Ne znam! Ne mogu ja da odgovorim na to. To je za stručnjake i trenere. Momci su odigrali fenonemalnu sezonu, uzeli titulu, a to je najvažnije. Oduševio me je Babić, bio je sjajan, Milunović se dobro snašao, a Vujadin je i pored nekoliko problema pokazao zašto je stub ekipe i kapiten.
Priča se da biste mogli da se vratite u Crvenu zvezdu. Hoće li se to desiti?
- Nisam rekao svoju poslednju reč u Crvenoj zvezdi. Ja bih voleo da se vratim... Ako su vrata za mene otvorena? Ta moja knjiga o Crvenoj zvezdi još nije završena, barem ne onako kako sam ja zamislio. Nisam završio i nisam ostvario sve što sam hteo u Crvenoj zvezdi. Bože zdravlja i sreće. Niko od nas ne može da predvidi sudbinu. Samo Bog zna šta će da se desi...
Kako ste doživeli proslavu titule i dodelu medalje?
- Nadao sam se medalji. Bilo je emotivno i teško izaći na Marakanu. Hvala Crvenoj zvezdi na lepom gestu, za Nenu Krstičića i mene, što su nas se setili. Nije mala stvar uzeti medalju pred 40.000 ljudi - zaključio je Miloš Degenek.
Kurir sport/Aleksandar Radonić
Foto Kurir/Privatna arhiva