Anđelu Jovanović očekuje u subotu gostovanje na Sterijinom pozorju. Drugu godinu zaredom mlada glumica boriće se za prestižnu nagradu, a publika će moći da je vidi u njenoj dosad najboljoj pozorišnoj ulozi - kao jednu od pet Miri Trailović u komadu "M.I.R.A." reditelja Andraša Urbana.
"Pre ove predstave, priznajem, nisam znala ovoliko o Miri. Nisam bila svesna koliko je ona uradila za našu kulturu i pozorište i kakav je naš ambasador bila. Nakon rada na ovoj predstavi, sve žene, s Mirjanom Karanović na čelu, zaljubile su se u Miru i njenu izuzetnost. Bila je spremna na sve, da pogazi svoje ideale zarad nekog većeg cilja, zarad budućnosti svih nas. Mislim da u današnjem vremenu takav neko, nažalost, više i ne postoji".
Da li je danas sudbina umetnika određena time da li koketira s aktuelnom vlašću ili ne?
Mislim da ne mora da bude tako. To je odluka svakog čoveka za sebe. Odgajana sam u nekoj atmosferi koja je prilično kritična, gde je umetnost nešto što je iznad svega ovozemaljskog, a pogotovo iznad nekih spletki i koristoljubivosti. Mislim da umetnik, da bi se ostvario, ne mora da koketira s politikom, štaviše, mislim da ne mora da koketira ni sa čim. Mislim da umetnik mora da ostane dosledan sebi, apsolutno.
Šta mislite o kolegama koji su uključeni u politiku?
Ne interesuje me to. Ne želim uopšte time da se bavim, ja čak skoro da i ne gledam televiziju. Pratim samo serije mojih kolega i naše projekte, drugim temama se ne bavim.
Koja je, po vama, najveća zaostavština Mire Trailović?
Što se tiče fizičke zaostavštine, to su pre svega Atelje 212 i Bitef teatar, dok je njena duhovna zaostavština ta što će neki mladi ljudi kao što sam ja, kao i oni koji tek dolaze, biti inspirisani njenim učinkom i tom posebnom, nesebičnom i bezuslovnom ljubavlju prema pozorištu. To je ono čemu svi mi treba da težimo i na šta treba da se ugledamo. To je najvrednije.
Da li su vam roditelji Branka Pujić i Dragan Gagi Jovanović, dok su vas odgajali, preneli upravo tu ljubav?
Apsolutno. Od malih nogu sam zaljubljena u pozorište, kulturu i umetnost. Volela bih da svaki trenutak u životu mogu da provedem u takvom okruženju, ali kao što znamo, to nije uvek moguće i čovek mora u jednom trenutku da izađe iz tog zaštitnog balona.
Predstavu "M.I.R.A." igrate i na Sterijinom pozorju. Kakva su vam očekivanja?
Do tamo svi putujemo kolima Mire Karanović i tome se vrlo radujem, jer je uvek zabavno kada negde idemo grupno. Što se tiče očekivanja, nemam ih previše, srećna sam što će našu predstavu moći da vidi publika koja dolazi iz različitih gradova, a ne samo iz Beograda. Za mene je Andraš Urban bio omiljeni reditelj, a sada, nakon rada na ovoj predstavi, to je tek postao. Mislim da je ovo što radi, kao i način na koji to radi, vrlo hrabro i smatram da je on radnik u borbi za umetnost i svetlost u njoj, a to je veoma retko.
Igrajući u ovom komadu pokazali ste i talenat za muziku. Da li stižete i tome da se posvetite?
Mislim da se svako od nas trudi da daje u ovoj predstavi svoj maksimum. Muzika je moja velika ljubav i volela bih da u budućnosti imam više vremena da joj se ozbiljnije posvetim i možda osnujem bend. Budim se i odlazim da spavam uz muziku i kada god nađem trenutak, poslušam bar jednu pesmu. To me ispunjava i pokreće.
Kurir.rs / Ljubomir Radanov / Foto: Zorana Jevtić