- Jordan?! Pa tamo može da se umre od vrućine! - kaže muž ženi dok se dogovaraju gde će na more. - Ko još ide u Jordan?!
Stvarno, ko još iz Srbije ide u Jordan?
Ide se, i te kako. Od kada je agencija Kon Tiki ubacila jordansku Akabu (izgovara se s kratkouzlaznim akcentom na prvom a) u svoju ponudu, i to samo hotele sa pet zvezdica, sve više Srba se odlučuje da ode na ovaj deo Bliskog istoka, na ovaj deo Crvenog mora.
Za manje-više iste pare koje bi potrošio u, recimo, Španiji ili Turskoj, prosečan Srbin može da se provede na ovoj egzotičnoj destinaciji. Em je video nešto novo, praktično još neistraženo, em kad dođe zima može da se hvali kako je leto proveo na neuobičajenom mestu, u - Akabi!
Akaba
Grad/luka Akaba nije samo izležavanje na plaži. Akaba i njena okolina su - sve. I istorija civilizacije i čudnovata priroda i kontakt s nekom sasvim drugom kulturom. A možete i do Mrtvog mora ili Jerusalima. Fakultativni izleti organizuju se svaki dan.
Usluga po hotelima i gradu je besprekorna. Narod je preljubazan. Ono što se turisti sa Zapada možda neće svideti je - cenkanje. Jordanci umeju da preteraju u tome. Ponudiće vam neki suvenir za, recimo, 80 tamošnjih dinara, a kupićete ga (ako ste znalci cenkanja) za - pet! Za Jordance je trgovina i tradicija i nadmudrivanje i igra i sve! Tamo to tako funkcioniše. Pa ko ima živaca može odlično da prođe. Na fiskalni račun, ili bilo koji drugi račun - zaboravite! Tamo toga nema.
Jordan
A kad smo već kod nema, što reče neko: Jordan pre svega nema vodu, pa onda sve ostalo, a opet uspeva da ima sve kako bi bio jedan od glavnih ekonomskih i političkih faktora na Bliskom istoku. E, za to im treba skinuti kapu.
Na arapskom se Jordan kaže - El Urdun. Ali, kada se Jordanac obrati strancu, „poengleziće“ ime svoje države i zvaće je onako kako je zove većina došljaka - Džordan.
Džordan, Jordan, odnosno El Urdun je mlada turistička sila. Mlada kada je u pitanju morski turizam. Inače, za Jordan i legendarnu Petru zna se od pamtiveka. Kao i za čuvenu pustinju Vadi Rum i Mrtvo more, recimo. Na ove tačke su turisti dolazili i pre nego što se Jordan odlučio i za privlačenje turista koji vole uživanje na plaži.
Morski turizam, inače, postoji tek nepunih pet decenija. Zato je ova zemlja idealna kao još neotkrivena destinacija. Na tih 12 kilometara jordanske obale smešteni su brojni luksuzni hoteli (tamo drugačiji i ne postoje!). Svaki od tih hotela u samom hotelskom kompleksu ima nebrojeno bazena i svoju plažu.
Crveno more
Plaže se besprekorne. Što znači, čiste. More je, za nečiji ukus, isuviše toplo i isuviše slano. Ali, niko valjda ne ide da pije morsku vodu. Kažu da je Crveno more najčistije more na svetu. Nema pritoka. Nikakav se rečni otpad ne izliva u njega. I nema još mnogo turista, barem ne sa jordanske strane, da ga isprljaju kesama i tako tim. Dakle, isplati se otići u Jordan. Ne samo zbog hotelske usluge, hotelskih plaža i večernjih odlazaka u grad, već i zbog avanture u pustinji, obilaska Petre i osećaja egzotike uopšte. Na Crvenom moru lako se pocrni. Bez obzira što skala termometra ume da pokaže i više od šezdeset stepeni na suncu, to se može izdržati. Ne, naravno, predugo. Klima je suva, pa se, bez obzira na svu tu vrelinu, lako diše.
Dovoljna su, dakle, tri sata leta i oko tri hiljade kilometara da čovek ode da se pošteno odmori. I to tamo gde se ne ide baš često.
Indijana Džons u Petri
Kad ste već u Akabi, prava je šteta ne posetiti legendarnu Petru, grad u kamenu nastao pre više od dve i po hiljade godina. Petru su izgradili, pretpostavlja se, Nabatejci, narod arapskog porekla, za koje je ovo pre svega bio centar trgovine i za koji Evropljani nisu znali sve do početka 19. veka.
Zanimljivo je da su delovi čuvenog filma o Indijani Džonsu snimljeni upravo u Petri. I to tamošnji beduini obilato koriste: turistima prodaju „originalne“ Indijanine suvenire!
Hašemitska kraljevina
♦ Broj stanovnika: šest miliona
♦ Glavni grad: Aman
♦ Državno uređenje: kraljevina
♦ Moneta: dinar