Jako dobro sam poznavao Miru Marković, jer sam bio dobar drug sa njenim mužem - Slobodanom Miloševićem. Zajedno sam studirao sa Slobom, bili smo po raznim radnim akcijama zajedno. Doduše on je na tim akcijama bio šef a mi smo radili i kopali. Onda se mi postrojimo a Sloba vrši smotru. Onda smo se mi, njegovi drugari, smejali... Bilo nam je smešno što on vrši tu smotru. A on nam reče - Samo se vi smejte, biću ja jednog dana biću predsednik države. Još tada je to rekao.
Ovo je u emisiji "A šta vi mislite" ispričao Miroslav Todorović, nekada dobar prijatelj Slobodana Miloševića.
Ja sam u to vreme radio u radničkom univerzitetu Đuro Salaj. I jednog dana me zove Sloba, on je inače u to vreme bio u kabinetu kod Branka Pešića.
- Ajde Todoroviću, vidi šta ćemo sa ovom mojom Mirom, rekao mi je Milošević.
I ja nađem načina i primimo je.
KOMPLEKSI MIRE MARKOVIĆ
Otac Moma Marković nije priznao Miru Marković za ćerku i ona je između ostalog zbog toga vukla kompleks svog porekla.
Njena majka Vera Miletić je Miru rodila na frontu. Ona je navodno stradala u logor Jajnci. Ali ako pitate u Požarevcu rećiće vam da su nju izvukli iz logora i da su je ubili komunisti.
Mirina sudbina je jako teška kao i Slobina.
SLOBIN OTAC SKINUO MANTIJU
Slobi su se ubili i otac i majka. Išao sam na sahranu njene majke Stanislave. Ona je bila profesorka u Požarevcu. Miloševićev je otac je završio bogoslovski fakultet, bio je generacija patrijarha Pavla. Video sam ja njihove zajedničke slike kako se grle.
Potom on počinje da radi kao sveštenik i kada je u jednom trenutku želeo da se oženi sa Stanislavom, Slobinom majkom, vladika nije dozvolio jer je ona bila komunistkinja. On je zbog toga skinuo mantiju i onda je jedno vreme bio profesor ruskog.
Sloba i ja smo bili dobri drugari ali sam govorio da su i ona i Mira bolesni ljudi i da Srbija sa njima neće imati sreće.
PREŽIVEO BATINANJE NA TERAZIJAMA
Na Uskrs kada je ubijen Ćuruvija i mene su hteli da likvidiraju. I mislili su da sam gotov... Ali sam preživgeo. To se desilo samo pola sata pre nego što će ubiti Ćuruviju.
Presreli su me u Terazijskom pasažu... Ja sam prethodno bio kod prijatelja koji mi je spremio uskršnji ručak. Polomili su mi ruke, noge, glavu... Bilo ih je trojica. Nakon pola sata su ubili Ćuruviju.
Spaslo me je to što su mislili da sam gotov. Prvo su mi razbili koleno, bol je bio toliki kao da mi je celo telo eksplodiralo. Onda kada sam klekao glavom su mi udarali u cigle. I onda sam pao, bila je lokva krvi... I onda taj uskršnji ručak, bilo je neko prase i to je privuklo pse lutalice. I mislim da su me ti psi spasli.
Kurir.rs/RAS televizija/Priredio: P.L./Foto: EPA, Foto: Youtube