Zagađenje vazduha u gradovima Zapadnog Balkana izaziva između 15 i 19 odsto ukupnog broja smrtnih slučajeva, a osim toga smanjuje životni vek za između 1,1 i 1,3 godine, navodi se u izveštaju Programa UN za životnu sredinu (UNEP), urađenog u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO).
Analiza je rađena u 18 gradova Balkana i pokazuje da je zagađenje vazduha uzrok znatnog broja prevremenih smrti. Izveštaj UN programa za životnu sredinu (UNEP) pripremljen je u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i institucijama za upravljanje kvalitetom vazduha u Albaniji, Bosni, Kosovu, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji i zasnovan je na podacima sakupljenim tokom najmanje 274 dana godišnje.
Naime, izveštaj pokazuje da je stanovništvo u svim većim gradovima ove regije ugroženo ponajviše zbog korišćenja uglja za proizvodnju struje. Petnaest aktivnih elektrana na ugalj, od kojih su neke zastarele, u pet zapadnobalkanskih zemalja ispuštaju znatne količine sumpor dioksida, azotnog oksida, prašine ili sitnih čestica u vazduh.
U skladu sa tim, navodi se podatak da čak 88 odsto od 7,3 miliona zgrada u tom regionu koriste decentralizovane sisteme grejanja koji neefikasno koriste energiju. Šesnaest termoelektrana na ugalj, na teritoriji bivše SFRJ emituje više čestičnog zagađenja nego 296 elektrana koje se nalaze u zemljama EU.
Nedostatak pristupa savremenim izvorima obnovljive energije u regionu veliki je problem, smatraju autori izveštaja. Stanovništvo na Balkanu izloženo je nekim od najviših koncentracija vazdušnog zagađenja u Evropi, do pet puta višeg od normi određenih na nacionalnom nivou i u EU, navodi se u izveštaju.
U posmatranim balkanskim gradovima dnevna ograničenja izloženosti česticama čađi ili druge materije ili PM-10, prekoračena su između 120 i 180 dana godišnje. To je mnogo više od dozvoljenog prema nacionalnim i EU normama, koje ograničavaju na 35 takvih dana.
O ovoj temi nedavno je govorio i ministar zaštite životne sredine, Goran Trivan. On je rekao da zbog zagađenog vazduha, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, godišnje u Srbiji umre 6.500 ljudi i ocenio da je prioritet rešavanje tog problema, te da ključ rešavanja aerozagađenja leži na lokalu, jer odgovornost za kvalitet vazduha pripada lokalnoj samoupravi.
Istom prilikom ukazano je na podatke Agencije za zaštitu životne sredine prema kojima je prošle godine Užice imalo 154 dana sa povećanom koncentracijom zagađujućih materija, Smederevo 146, Kosjerić 86, Beograd 74, Valjevo preko 70, dok su se u vazduhu u Nišu u 54 dana pokazale dominantnim PM čestice.
"Nedostatak pristupa savremenim izvorima obnovljive energije u regionu glavni je uzrok zagađenja vazduha. Posledice višedecenijeske izloženosti zagađenom vazduhu jesu kardiovaskularne bolesti, a što se tiče kratkotrajnih efekata i kod odraslih i kod dece, to su bolesti organa za disanje. U velikoj meri, zagađen vazduh izaziva i rak pluća" rekla je za "Večernje novosti" dr Elizabet Paunović, ekspert SZO, komentarišući podatke izveštaja.
Inače, PM-10 je prašina manja (PM) od 10 mikrometara i predstavlja smešu dima, čađi, prašine i kiseline, uz teške metale poput olova, kadmijuma, nikla i arsena, a nastaje kao posledica kombinovanog uticaja grejanja, saobraćaja i industrije. Uz te PM-10 uvek idu i PM-2.5 čestice koje još lakše dospevaju u organizam jer su sitnije, i upravo one sa sobom nose teške metale.
(Kurir.rs/Blic)