POTOMCI POPA JOVANA GAKA DANAS SU RASUTI PO CELOM SVETU: Gakovići se jednom godšnje okupljaju u Rumi, i znaju da su svi jedna porodica ma koje nacije i vere bili
Poslednjih desetak godina u Rumi na iskraju maja okupljaju se predstavnici porodica sa prezimenom Gak ili Gaković, a to je jedno te isto. Ove godine to okupljanje je imalo poseban doživaljaj, jer su se u rumskom hotelu Park pored prisutnih Gakovića čuli putem vibera i Gakovići iz nekoliko zemalja sveta gde neki žive duže od jednog vek. Mnogi od njih i ne znaju jezik svojih pradedova.
Nekoliko desetina Gakovića prisutnih na skupu čulo je Igora Gakovića, poslovnog čoveka iz Brazila, koji ima 30 godina i njegov pradeda Stojan je otišao trbuhom za kruhom u Južnu Ameriku. Igor nije imao priliku da nauči srpski, pa se svojim rođacima obratio na engleskom, rekavši da mu je žao što zna da je poreklom Srbin, a njegov maternji jezik je portugalski. Obećao je rođacima da će se potruditi da do dogodine nauči srpski i možda i dođe u Srbiju na skup Gakovića.
Odmah posle razgovora sa Igorom iz Brazila javio se Nikolaj Gakovič Nikolajevič, čije pradeda Nikola otišao u Rusiju pre više od jednog veka i tamo bio oficir carske vojske. Nikolaj je govorio na ruskom i pomalo na srpskom. I on je obećao da će se truditi da dođe na skup Gakovića u Srbiju.Tokom razgovora sa Gakovićima iz Brazila i Rusije, na licima svih Gakovića bile su suze radosnice,navodi sremskomitrovački portal SMP.
O istoriji porodice Gak ili Gakovića dugoj skoro četiri veka pričao nam je Milanko Gaković, penzionisani komercijalista koji živi u Baču i u Beogradu:
–Svi koji nose prezime Gak ili Gaković, a potiču iz sela Zatona kod Obrovca u Hrvatskoj. Naš rodonačelnik je sveštenik Jovan, koji je bio crne puti, pa su ga parohijani prozvali pop Gak, po ptici gaku ili vrani, koja je crna. Naši preci su se prezivali Babići. Ali, po nadimku našeg popa Jove od 1656. godine u početku smo se svi prezivali Gak. Istorijske prilike izazvane ratovanjima, najčešće između dva carstva austrijskog i turskog, narod se često seljakao. Tako su Gakovi se razišli po belom svetu. Svi koji su krenuli prema Srbiji postali su u većem slučaju Gakovići, a oni koji su bili na prostorima gde je bilo austrougarsko carstvo u većini su zadržali prezimena Gak.
Sedamadesetih godina 17. veka pop Jovo se seli iz Zatona kod Obrovca sa svojom porodicom, ali tom seobom povlači i svoje rođake i komšije, koji se doseljavaju selo Rujište u okolinu Bosanskog Novog. Nema ni tu mira za turskog zemana.
U Jovinu popadiju zagledao se rujiški beg i da bi izbegao tu sramotu, sveštenička porodica se seli u okolna mesta Bosanske Krupe, a za njima i mnoštvo drugih žitelja. Od tada više članova porodice Gak ide sve dalje od mesta boravka na stalno boravište. Prilike su takve da jedni ostaju pravoslani, drugi prelaze u islam, treći u katoličanstvo, a ima nas i u protestanata, jehovni svedoka, budista. Imamo dve porodice Gak koje žive u Indiji, dok u Evropi, mislim da nema države gde Gakova nema – zaključuje Milanko.
Organizator skupa Gakovića je Mira Gaković Ajduković, poslovna žena koja ima porodičnu transportnu firmu u Futogu kod Novog Sada, a ona nam je rekla:
–Svima nama koji se prezivamo Gak ili Gaković veoma je važno da se okupimo i u zdravlju i veselju provedemo naše druženje, a ko je kave nacije i vere to apslulutno nije važno. Mi svi znamo da smo jedna porodica i tako želimo da ostane. U mojoj porodici gde sam rođena, baka mi je Katica katolkinja i svi smo sve verske praznike i običaje sviju poštovali. Tako je i danas, jer veliki broj iz porodice Gakovića je oženjen ili je udat u porodice drugih vera i nacija. Svi sve i svakog poštujemo po veri i naciji i zato smo mi primer za druge, možda i jednistvenu svetu.
Na skupu Gakovića bile su i žene koje žive u nekoliko zemalja Evrope na takozvanom privremenom radu. Među njima je i Nada Gaković Oljača, koja živi više od 20 godina u Frankfurtu. Ali, su tu bile i snaje Gakovića katoličke vere Aranka, Anica, Etelka.
–Mi Gakovići bez obzira koje smo nacije ili veroispovesti možemo služiti za primer – ističe Vid Gaković. Poslednjih ratnih dešavanja u Bosni iz 1995. godine u Krupu su došli Bošnjaci Gakovići, a tu su već bili Srbi Gakovići. Nije bilo nikakvog stradanja ni ljudi ni građevina, jer kod nas postoji osećaj da smo svoji – ističe Vid.
–I za Bihać se može reći kao dobar primer što se tiče Gakovića. Mi i danas održavamo dobre odnose po osnovu prezimena Gaković sa našim Gakovićima u Bihaću Safetom, Rifatom, Himzom, Raifom i drugima. Bošnjačke porodice sa prezimenom Gaković, uglavnom su iz vremena Omer paše Latasa, koji je rođen u Janjoj Gori 1806. godine, kao Srbin, a preminuo kao veliki turski vojskovođa u Carigradu 1871. godine.
Danas ima sijaset uspešnih ličnosti sa prezimenom Gak ili Gaković. Jedni od njih su i ugledni advokat Mehmed Gaković iz Mostara, prof. dr Miodrag Miša Gaković iz Novog Sada, prof. dr Andrea Gaković Nikolić iz Beograd, dr Biljana Gaković Obradović iz Beograd.
Zatim, sa prezimenom samo Gak je Vladimir Gak, predsednik opštine Inđije, pa Slavko Gak, visoki službenik Grada Beograda, Perica Gaković, načelnik u Sremskom okrugu. Imaih i takvih gde su dva rođena brat, a jedan se preziva Gak,a drugi Gaković. To sve druge buni, ali Gak ili Gaković ne. Oni znaju da su svi jedna porodica ma koje nacije i vere da su i gde bili, vele živi i zdravi bili.
(Kurir.rs/mitrovica.info, tekst/foto: M.Filipović)