Na današnji dan 1969. godine rođen je jedan od najboljih argentinskih fudbalera Fernando Redondo.
Legendarni Argentinac tokom svoje karijere imao je blizu 80 procenata preciznih pasova. Trčao je po 14 kilometara po meču, a dobijao je 11 od 15 duela. On je onaj broj 5, rezervisan za zadnjeg veznog.
Karijeru je počeo da gradi u Buenos Airesu, tamo gde su počinjali i Maradona, i Rikelme, kao i brojni drugi argentinski majstori s loptom. Debitovao je za Boka Juniors, baš kao i Maradona, devet godina pre njega.
Real ga je kupio u sezoni 1994/1995, gde ostaje narednih šest godina. Tu je postao ključni igrač Visentea del Boskea i dobio je nadimak El Principe (Princ), a svojim igrama ispisao je neke od najljepših trenutaka u fudbalu.
Leta 2000. godine, Redondo se preselio u Milan, za 30 miliona nemačkih maraka. Tada je bio najskuplje pojačanje Milana, ali to na terenu nikada nije uspeo da pokaže. Povrede su učinile svoje. Operacije su ga izbrisale iz svih kombinacija.
A onda se vratio među "kraljeviće".
2003. godine, žreb Lige šampiona spojio je Milan i Real. Karlo Anćeloti umesto Pirla od prvog minuta stavlja Redonda. Sa stadiona "Santijago Bernabeu" je izašao u 79. minutu i tom trenutku na tribinama je osvanuo transparent na kome je pisalo "Bog se vratio u svoj raj".
Ivan Zamorano je za Redonda voleo da kaže: "Previše je fudbalskog u njemu. Greh je reći da je on zadnji vezni", pre nego što ga je uvrstio u idealnih 11.
Potez koji je ušao u istoriju fudbala
Real je bio očajan u prvom delu sezone 1999/2000, ali na proleće su počeli da dolaze do daha. Golom Roberta Karlosa za 2:2 protiv kijevskog Dinama su se provukli u četvrtfinale Lige šampiona.
Prelomni trenutak je bio gostovanje na Old Trafordu. Posle 0:0 u Madridu su bili otpisani pred put na Teatar snova. Junajted je imao paklen tim. Ferguson je raspolagao moćnim arsenalom sa Stamom, Gigsom, Kinom, Bekamom, Skolsom, Kolom, Jorkom... Bili su aktuelni vladari Evrope.
Muk na Old Trafordu! Real je u 52. minutu vodio 3:0, a odbrana Junajteda je patila pod nogama tandema Raul – Morijentes. Iza svega je stajao dirigent Redondo.
I onda peta - štikla. Potez koji je ušao u istoriju fudbala.
"Šta taj momak ima u kopačkama? Magnete ? Nismo mogli da igramo od njega!", rekao je Ser Aleks Ferguson posle utakmice.
"Istina je, bili smo uplašeni. Nismo imali samopouzdanja, ali Redondo je u svlačionici delovao tako miran i ubeđen u uspeh dok nam je držao govor", prepričavao je Ivan Elguera.
Rekorder u odbijanju reprezentacije
Fernando Redondo je apsolutni rekorder među svim fudbalerima, pošto je tri puta odbijao da igra za reprezentaciju, a jednom nije ni pozvan. Prvi put je izostao sa spiska igrača za Mundijal u Italiji 1990. godine, a svoju odluku je obrazložio željom da završi studije prava, koje je u tom trenutku pohađao. Nezvanična verzija njegovog neodgovaranja na poziv selektora Karlosa Biljarda bila je ta što nije hteo da igra ukoliko ne bude bio u startnoj postavi.
Nekadašnji kapiten Reala iz Madrida ponovo je odustao od nastupa i četiri godine kasnije na šampionatu u Americi. Tadašnji trener selekcije Argentine Danijel Pasarela zabranio je svim igračima koji žele da putuju na SP da imaju dugu kosu, nose minđuše i ostale stvari za koje je mislio da su simboli gej populacije. Redondo je odbio njegov zahtev, jer nije hteo da ošiša svoju kosu.
Za planetarni šampionat u Francuskoj nije ni dobio poziv, jer je tada i dalje selektor bio Pasarela, koji nije hteo da pozove u tom trenutku jednog od najboljih svetskih fudbalera upravo zbog prethodnih razmirica između njih dvojice.
Poslednji put je odbio da se vrati u tim 2000. godine kada je trebalo da igra u kvalifikacijama za pvenstvo sveta u Japanu i Južnoj Koreji. Objašnjenje je bilo da želi da se posveti klupskom fudbalu.
kurir.rs / kurir sport
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: