Dugo niko nije mogao da prepozna "rupicu" na lobanji pacijentkinje jer je bila toliko mala da se nije videla na snimcima magnetnom rezonancom. Nije mi palo na pamet da mi likvor curi iz lobanje.
Osam godina, dva meningitisa ili upale moždanice i jedna operacija bili su neophodni da se zaustavi curenje likvora, moždane tečnosti, iz desne nozdrve Beograđanke Ivane Čolović (26). Sada se ona oporavlja i, kako kaže za Kurir, još ne sme da radi ništa teško niti da podiže teret. Njen slučaj je vrlo redak u Srbiji, a ona se nada da se više neće buditi lica oblivenog likvorom na mokrom jastuku, osećati užasavajuću glavobolju i ležati u bolničkim sobama.
Počelo je da kaplje
- Drama je počela 2011. Dobila sam jaku glavobolju u potiljačnom delu glave. Počela sam da povraćam, a pojavila mi se i temperatura. Nisam mogla jasno da vidim stvari oko sebe, smetali su mi jači zvuci. Iz desne nozdrve počela je da mi kaplje prozirna tečnost, ništa neuobičajeno, pošto je išla kap po kap... A onda sam se probudila mokrog lica, na natopljeno jastuku. Otišla sam u Dom zdravlja i dobila uput da hitno odem na Infektivnu kliniku KCS. Tamo su mi odmah uradili lumbalnu punkciju - iglom su ušli u kičmeni kanal i uzeli likvor na analizu. Dijagnoza je bila - meningitis. Počela je intenzivna terapija antibioticima i lečenje je trajalo tri nedelje. Kapljanje iz nosa nisam prijavila jer se zaustavilo posle nekoliko dana od početka lečenja - priča u dahu Ivana za Kurir.
Prema njenim rečima, tako je bilo dve godine. Mislila je, kaže, da je izlečena sve dok moždana tečnost ponovo nije počela da joj curi kroz istu nozdrvu.
- Posle nedelju dana osetila sam i glavobolju. Istovetnu kao i prošli put. Odmah sam otišla na Infektivnu, opet su mi uzeli likvor. Opet je bio meningitis. Sve vreme mi je curila tečnost iz nosa. Peti, šesti dan od prijema prijavila sam to doktorima. Oni su me odmah poslali na snimanje magnetnom rezonancom. Na snimku se, međutim, ništa nije videlo. Provela sam u Infektivnoj tri nedelje, curenje se zauustavilo i otpustili su me kući. Ipak, rekli su mi da se odmah vratim nazad ukoliko ta tečnost ponovo krene iz nosa - opisuje Ivana i dodaje da je ovog puta mislila da je potpuno izlečena jer se ništa nije dešavalo, a njoj nije padalo na pamet da joj likvor curi kroz rupicu na lobanji kroz nosa.
Odmah na hirurški sto
- Dakle, stvarno sam mislila da sam izlečena. Sve do marta ove godine. Prvo se pojavila kap. Pa dve. Trećeg dana probudila sam se mokrog lica i jastuka. Znala sam šta mi je činiti. Hitno sam otišla na Infektivnu. Odatle su me poslali u Urgentni centar. Doktor je bio skoro siguran da mi curi moždana tečnost. Dali su mi epruveticu da je skupljam kako bi mogli da urade analize i potvrde da je u pitanju likvor. Opet sam bila na magnetnoj rezonanci. Četiri dana posle svega toga, 16. aprila, urađena mi je operacija jer su se potvrdile sumnje lekara. Rupica je bila negde iznad početka desne obrve. Operacija je trajala tri sata - priča ova devojka i dodaje da je intervencija urađena kroz nos, u opštoj anesteziji.
- Uzeli su mi masno tkivo s prepone i "zatvorili" otvor. Nos mi je posle bio zapušen desetak dana. Potom se sve polako vratilo u normalu. Doktori Klinike za neurohirurgiju su me spasli - završava Ivana.
Kurir.rs/ Radmila Briza