Martin Tekavčić (23) iz Pirota, koji je preživeo saobraćajnu nesreću u kojoj je ostao bez drugara Srđana Đošića (16), kaže da se od fizičkih povreda oporavio, ali da ožiljci na duši nikada neće zarasti
Svake noći sanjam nesreću u kojoj je moj drug Srđan poginuo. Uglavnom ne mogu ni da zaspim, a i kad zaspim nakratko, budim se i vrištim. Slike mrtvog druga su mi stalno pred očima.
Ovako za Kurir počinje svoju potresnu ispovest Martin Tekavčić (23) iz Pirota, koji je pre dva meseca ostao bez najboljeg druga Srđana Đošića (16) u teškoj saobraćajnoj nesreći u okolini sela Gnjilan kod Pirota. Tekavčić kaže da, dok je živ, neće zaboraviti scene užasa, a smrt je izbegao samo pukom srećom.
Naime, kobne večeri Tekavčić, Đošić i još jedan njihov drug biciklima su se vraćali u Pirot iz obližnjeg sela kada ih je pokosio Milan Ćirić Papundek (39), i to ukradenim automobilom "fijat".
Nije video "fijat"
- Te večeri, 23. marta, Srđan i ja smo sa još jednim drugom bili u selu Kostur, kod njegove sestre. Bicikle smo ostavili u selu Blato, pa smo po povratku svratili po bicikle, popili sok u kafiću i krenuli ka Pirotu. Auto koji nas je udario nisam ni video, jer nije imao upaljena svetla. Samo sam osetio kako padam. Posle su mi rekli da je "fijat" zaobišao našeg druga, udario u mene, pa potom ubio Srđana - priča potreseni Tekavčić, koji se kod kuće oporavlja od povreda.
Kako kaže, on se od siline udarca onesvestio, a kada se probudio 15 minuta kasnije, shvatio je da se desilo nešto strašno.
- Drug me je drmusao i dozivao, ali ja nisam mogao da otvorim oči. Rekao je da ide da traži Srđana, jer smo obojica od udarca pali sa bicikala i odleteli. Međutim, kada su došli lekari i počeli da me prebacuju u kola Hitne pomoći, uspeo sam da vidim da Srđan leži i ne pomera se. Odmah sam shvatio da nije živ - kaže mladić drhtavim glasom.
Martin ističe da je proveo nekoliko dana u bolnici, gde su mu sanirane rane na telu, ali ne i one na duši. Kako kaže, te ožiljke će nositi dok je živ.
Bio na sahrani
- Imao sam povredu prepona, noga mi je stradala. Osim toga, imao sam i posekotine iza uha i povrede na licu - kaže mladić i nastavlja:
- Kada su me pustili iz bolnice, prvo sam otišao kod Đošića, a išao sam i Srđanu na sahranu. Vodio me je drug, jer sam teško hodao, pa me je on pridržavao.
Tekavčić kaže da Srđana nikada neće zaboraviti, jer je bio divan dečko.
(Kurir.rs/ Jelena Ivić/ Foto: privatna arhiva Facebook)