Reditelj Filip Gajić priprema festival "Zmajski sinovi" u Dorćolskom narodnom pozorištu od 28. juna do 6. jula, u okviru koga će se odigrati četiri predstave oslonjene na epske pesme, remek-dela naše kulturne baštine - "Banović Strahinja", "Miloš Obilić", "Zidanje Skadra" i "Kosovka Devojka".
"Ovo su veličanstvene umotvorine koje do današnjih dana nisu prevaziđene i koje se, po meni, nalaze u istoj ravni s Homerom, Vergilijem, Šekspirom, Danteom i Geteom. Epika je nešto zbog čega sam oduvek i želeo da otvorim pozorište, ali su se stvari odvijale ipak drugačije. U našoj kulturi ne postoji ništa toliko vredno kao što su epske pesme. Svi znamo te pesme, ali kada smo nas četvoro zaronili dublje u njih, shvatili smo koliko tu ima skrivenih stvari koje su fascinantne."
Da li ste imali potrebu da ih aktuelizujete?
One su vrlo aktuelne i dan-danas. Svaki reditelj radi priču na svoj način - tako Vahid Džanković, koji radi "Banović Strahinju", tu priču pomera na Ibar vodu. Ona govori o velikom praštanju - Strahinja pređe preko svega svojoj ljubi, preko čega se u to vreme nije prelezilo. Zatim "Miloš Obilić", koju radi David Alić, predstavlja junaka koji otkriva svoje poreklo, ko su mu otac i majka i šta za njega to znači... U "Zidanju Skadra", koju režiram ja, govorimo ne samo o zidanju jednog grada nego i države. Do danas se država ruši i gradi, i nanovo traži nove žrtve i uglavnom su one, kao što vila u pesmi najpre traži Stoju i Stojana, a zatim mladu Gojkoviću, a samim tim i Gojka, najčistije i najnevinije žrtve koje gube svoje živote zarad države. Na kraju dolazi "Kosovka Devojka" Jovane Krstić kao rekapitulacija koja nailazi na sve te junake - na Mrnjavčevića, Miloša Obilića, Banović Strahinju...
Svedoci smo koliko često mnogi koji to ne bi smeli greše kada prenose istorijske činjenice. Koliko mi u stvari ne znamo svoju istoriju i koliko to utiče na našu budućnost?
To je stvar koja se dogodila gotovo sistemski. Mnogi danas sve vezano za mit i mitologiju uopšte, na jedan aljkav način zloupotrebljavaju, obezvređuju, stavljaju u pogrešan kontekst. Svaka mitologija je krhka i ne može da se brani. Međutim, ona može u jednom trenutku zarad nečijih interesa da zamre i bude potisnuta, ali ne i zauvek. Do pre sto godina je bilo normalno da svako dete zna priče i mitove jer su se prenosili s kolena na koleno... Tuga je što danas to ljudi ne znaju, jer bismo iz njih učili o budućnosti. U "Zidanju Ravanice" Miloš Obilić kaže: "Pravimo crkve od kamena jer će doći da ih rasture i skinuti sve što postoji". Koliko je to aktuelno, možete videti u dokumentarnim snimcima, sve se dogodilo kako je i u pesmi. Želim da se podsetimo Margerit Jursenar, koja se divi našoj epici i koja kaže: "Čitavoj 'Ilijadi' nedostaje ono što srpska epika ima", kao i Jakob Grim, koji tvrdi da je "Zidanje Skadra" najlepša i najpotresnija pesma ikad napisana u svim narodima i vremenima.
Da li danas ima ovakvih junaka?
Činjenica je da živimo u vremenu u kojem junaka nema. To je opšte stanje civilizacije. Junak, ako i postoji, tih je, nevidljiv. Ali ove priče zato i jesu putokaz za publiku, da je moguće biti častan, strpljiv, skroman i bez obzira na vreme u kome živimo. Nažalost, mi smo te vrednosti zaboravili. Sve se zasniva na pohlepi i interesu.
Kurir.rs / Mona Cukić / Foto: Dragana Udovičić