U Njujorku je danas počela sednica Saveta bezbednosti UN o Kosovu, na kojoj će biti razmotren najnoviji Izveštaj generalnog sekretara UN, a u fokusu zasedanja biće poslednja brutalna akcija kosovskih specijalnih jedinica na severu KiM, uključujući i hapšenje i napad na osoblje Misije UN.
Srbiju na sednici, koja se održava na 20. godišnjicu od usvajanja Rezolucije 1244, predstavlja prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.
Dačić će u izlaganju ukazati na potrebu kontinuiranog razmatranja pitanja KiM na Savetu bezbednosti UN i neophodnost da UNMIK ostane angažovan na doslednom sprovođenju zadatih ciljeva, u nesmanjenom obimu i sa neizmenjenim mandatom, posebno imajući u vidu porast tenzija i nestabilnu bezbednosnu situaciju u Pokrajini.
Poslednji upad kosovskih specijalnih jedinica na sever KiM, uključujući i hapšenje i napad na osoblje Misije UN, biće tema u fokusu zasedanja.
Dačić će se, pored toga, osvrnuti i na niz provokativnih akcija Prištine, kojima se pored nepoštovanja dogovorenog iz Briselskog dijaloga, najdrastičnije krši Rezolucija SB UN 1244.
Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK obuhvata period od 16. januara do 15. maja ove godine i u njemu je navedeno da ozbiljne tenzije između Beograda i Prištine i dalje predstavljaju prepreku nastavku produktivnog dijaloga i da izazivaju zabrinutost među lokalnim i međunarodnim zvaničnicima zbog mogućeg pogoršanja stabilnosti.
Gutereš je zatražio da se, bez odlaganja, uklone sve prepreke nastavku dijaloga i naglasio da su takse na proizvode iz centralne Srbije još uvek na snazi, kao i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio kontramere ukoliko Priština ne ukine te takse.
Generalni sekretar UN apelovao je na sve strane da se uzdrže od zapaljivih izjava i provokacija koje bi mogle izazvati nerede.
Gutereš je naveo i da od prethodnog izveštaja nije održan ni jedan sastanak predstavnika Beograda i Prištine pod okriljem Evropske unije, iako su se krajem aprila lideri dve strane sastali u Berlinu na samitu koji su organizovali nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron.
(Kurir.rs/Tanjug)