U selu Razbojna u podnožju planine Kopaonik, postoji jedna osnovna škola u koju prošlog septembra nije upisan nijedan učenik, 30 praznih kuća, ali verovatno i jedina NATO „raketa" koju vojska 1999. godine nije odnela.
Ili barem nešto što jako podseća na raketu.
Visoka metalna skalamerija u obliku rakete nalazi se u dvorištu kuće Radomira Đorđevića, 72-godišnjeg poljoprivrednika, piše BBC Srbija.
„To je palo ovde prve noći NATO bombardovanja, oko osam časova", priča Radomir.
Puka sreća
Od ljudi koji su imali prilike da je vide, Radomir je čuo različite priče o raketi - da može da eksplodira svakog trenutka, pa je meštani obilaze u širokom krugu, kao i da se tako zabila u zemlju i nekim čudom nije izazvala eksploziju.
Kako se njegova kuća i bašta nalaze samo na desetak metara od rakete, Radomir kaže da nema nikakve opasnosti što živi ovde.
„Ma nema nikakve opasnosti. To uopšte nije raketa, već prazan rezervoar za gorivo aviona", kaže Radomir, smejući se.
Osim projektila, Razbojna je jedno je od onih sela za koje sami meštani kažu da u njemu „nema ništa".
Pored škole, tu je nekoliko prodavnica, više domaćinstava čiji se članovi uglavnom bave poljoprivredom i kuće čiji su se vlasnici odselili u inostranstvo ili u neki od većih gradova Srbije.
Selo je ipak postalo poznato - na putu za Kopaonik, bilo da dolazite iz pravca Prokuplja ili Kruševca, morate da prođete pored rakete zabijene u zemlju.
„Sada kada neko pita za Kopaonik, ljudi kažu 'ma samo prođi pored rakete i ne možeš da promašiš'", priča Radomir.
Lažna uzbuna
Te noći, 24. marta 1999. godine, meštani sela Razbojna čuli su dva zastrašujuća udarca, jedan za drugim.
Kada su skupili hrabrost i izašli iz kuća, imali su šta da vide.
„Jedan rezervoar je pao prekoputa mog dvorišta, a drugi na garažu između komšijske i kuće mog brata", priča Radomir.
Kako rezervoari zbog izduženog oblika i krila na repu podsećaju na ubojitu raketu, stanovnicima nije bilo svejedno kada su ih ugledali.
„Nismo znali šta je u pitanju, pa smo pobegli. Nismo smeli da priđemo."
Radomir je tada vozio kamion, koji je napunio dušecima i bio je spreman da pobegne sa porodicom ukoliko „zagusti".
„Mislili smo da je bomba i da će eksplodirati. Ili se možda pilot katapultirao, pa će nas napasti. Svašta se pričalo", seća se Radomir.
Na sreću meštana, policija i vojska su došli u selo odmah sutradan. I tada su saznali da apsolutno nema razloga za strah.
„Jedan major iz Kraljeva je rekao da su to rezervoari za gorivo i da nema nikakve opasnosti."
Vojska je odnela jedan rezervoar, dok je drugi Radomir odmah zabetonirao u dvorištu porodične kuće.
„Hteli su i njega da odnesu, ali nismo im dozvolili", kaže.
Retka atrakcija
Brzo se po okolnim mestima pročulo da je u Razbojnu „pala raketa".
Dva dana kasnije, u Radomirovom dvorištu našli su se ljudi iz Blaca, Brusa, Kruševca i drugih gradova.
„Bila je to kolona automobila. Svi su došli da vide bombu", seća se Radomir.
Kako je vreme prolazilo, ljudi su nastavili da dolaze, doduše u manjoj meri i samo u prolazu.
Ljudi uvek zastanu, slikaju se i raspituju o rezervoaru.
„To je postalo spomenik, ali nije spomenik NATO paktu, već sećanje na to da su nas bombardovali", kaže Radomir.
Staro gvožđe i sitne pare
Iako rezervoar već dvadeset godina čvrsto stoji u dvorištu porodične kuće Đorđevića, Radomir kaže da je moglo biti i drugačije.
„Prvo je vojska htela da ga odnese, pa im nismo dali. Ali posle toga su mnogi hteli da ga ukradu. Dođu u toku noći i pokušaju, ali ne može, dobro je zacementirano."
A kada su videli da ne mogu da ukradu rezervoar, neki su pokušali da se okoriste o njega.
„Jedan komšija je probao da izvuče neke pare od države, tvrdeći da mu je rezervoar pao na krov kuće. A greda se srušila pre dve-tri godine."
Komšija, očekivano, nije dobio ni dinar.
Mit će zauvek ostati
Koliko god vremena da prođe, ljudi će uvek misliti da je rezervoar iz Razbojne zapravo bomba, priča Radomir.
„Pitaju mene ljudi 'Kako možete da živite pored bombe?' Pa mogu kada to uopšte nije bomba."
A koliko je rezervoar sada bezopasan, barem po širu okolinu, govori to što se u njegovoj šupljini nalazi pčelinjak.
(Kurir.rs/BBC Srbija, Uroš Dimitrijević)