Neponovljivi Leon Štukelj blistao i u Amsterdamu

Jugoslaviju su predstavljala 34 takmičara, a sve medalje, ukupno pet, osvojili su gimnastičari

Glavni grad Holandije Amsterdam dobio je organizaciju 9. Olimpijskih igara 1928, nakon neuspešnih kandidatura u kojima je poražen u "trci" sa Parizom i Antverpenom - domaćinima najznačajnije svetske sportske manifestacije 1924, odnosno 1920. godine.

Jedini protivkandidat holandskom gradu bio je Los Anđeles, pa je Međunarodni olimpijski komitet (MOK) odmah doneo preliminarnu odluku da se organizacija sledećih, 10. Igara, poveri Sjedinjenim Američkim Državama.

Holanđani su u organizaciju Igara uložili, za ono vreme, ogromnih 1,83 miliona dolara koje, kao i njihovi prethodnici u Parizu, nisu uspeli da povrate. Finansijski gubitak, ipak, nije bio toliko veliki kao u Parizu četiri godine ranije, s obzirom da su izgubili oko 18.000 dolara.

U Amsterdamu je prvi put tokom Igara, na stadionu na kome je održana ceremonija svečanog otvaranja, zapaljena olimpijska vatra, a MOK je utvrdio obavezni program Igara, dok je organizatoru takmičenja dostavio spisak sportova sa koga je neke od njih mogao da uvrsti utakmičenja.

Igre je, kao izaslanik holandske kraljice Vilhelmine, otvorio princ Hendrik i to je bio prvi slučaj u istoriji modernog olimpijskog pokreta da šef države organizatora takmičenja nije prisustvovao otvaranju najvažnije sportske manifestacije .Mnogo značajnije od toga za MOK je predstavljala činjenica da se u Amsterdamu prvi put, kao jedan od sponzora, pojavila "Koka Kola", kompanija koja je kasnije uložila ogroman novac u razvoj olimpijskog pokreta.

Sportisti su na 9. Igre došli izuzetno pripremljeni, spremni da se do poslednjeg atoma snage bore za šampionske medalje i lovore. Najveći heroji prethodne manifestacije u Parizu, finski atletičari Pavo Nurmi i Vile Ritola i američki plivač Džoni Vajsmiler, odoleli su mnogim iskušenjima i osvojili nove trofeje.Nurmi je u Amsterdamu pobedio u trci na 10.000 metara i osvojio deveto zlatno olimpijsko odličje, a u prebogatu riznicu medalja stavio je još dva srebra. Vajsmiler, koji se kasnije proslavio i kao glumac u seriji filmova o strip junaku Tarzanu, odbranio je šampionske trofeje u trkama na 100 metara i 4x200 metara slobodno, dok je Ritola osvojio zlato na 5.000 i srebro na 10.000 metara.

Talentovani 20. godišnji Kanađanin Parsi Vilijams iznanadio je favorite u najbržim sprinterskim disciplinama i osvojio zlatne medalje na 100 i 200 metara.U Amsterdamu su se prvi put u atletici nadmetale i žene. One su se takmičile u samo pet disciplina, a Amerikanka Beti Robinson je osvojila zlatnu medalju u nadmetanju na 100 metara, iako ju je trčala tek četvrti put u karijeri.

Reprezentacija Indije u hokeju na travi u Amsterdamu je počela fantastičan pobednički niz. U finalu olimpijskog turnira Indijci su pobedili Holanđane sa 3:0 i osvojili prvu od šest zlatnih medalja u nizu. Titulu olimpijskog pobednika Indijci su rivalima prepustili tek 1960. u Rimu, kada su u finalu poraženi od Pakistana sa 1:0.

Pobedničku seriju u Amsterdamu je počela i mačevalačka reprezentacija Mađarske u disciplini sablja. Mađari su, čak, sedam puta uzastopno osvajali zlatno odličje u toj disciplini.Organizatori Igara u Holanđani su tamičenje završili tek na osmom mestu po broju osvojenih medalja.

Jugoslaviju su predstavljala 34 takmičara, a sve medalje, ukupno pet, osvojili su gimnastičari. Zlatnu medalju ponovo je osvojio Leon Štukelj u disciplini krugovi, dok je srebro pripalo Josipu Primožiču na razboju. Stane Derganc bio je treći u preskoku, dok su u višeboju bronzanan odličja osvojili muški tim i Štukelj. Jugoslavija je imala predstavnike i u atletici, biciklizmu, mačevanju, fudbalu i rvanju, ali oni nisu postigli zapaženije rezultate.