Prosečna osoba mogla bi da unese do pet grama plastike nedeljno, što je težina jedne kreditne kartice, pokazuje izveštaj koji je naručio Svetski fond za prirodu (WWF) od australijskog univerziteta Njukasl. Prema rezultatima juče objavljenog izveštaja koji obuhvata 50 studija o ljudskom unošenju plastike, svaki čovek pojede oko 2.000 mikro-komada ili čestica plastike svake nedelje, odnosno 250 grama godišnje.
Ranije studije pokazale su da ljudi pojedu ili udišu oblake plastičnih čestica svake godine, ali izazov za australijske istraživače bio je da procene težinu unete plastike.
"Dok raste svest od postojanju mikroplastičnih čestica i njihovom uticaju na okolinu ova studija prvi put daje tačan proračun stope unosa tih čestica što će doprineti da se vide potencijalni toksikološki rizici za ljude", rekao je Tava Palanisami, profesor na Univerzitetu Njukasl.
Prvi izvor plastike koja se unese u organizam je voda, posebno ako je flaširana. Među drugim analiziranim proizvodima plodovi mora, pivo i so sadrše najveći nivo plastike.
Prema jednoj kanadskoj studiji objavljenoj 5. juna zasnovanoj na način života prosečnog Amerikanca, jedan odrastao čovek pojede do 52.000 mikročestica plastike godišnje, na šta se dodaje dodatnih 90.000 čestica ako isključivo pije flaširanu vodu, ili 4.000 ako pije vodu iz česme.
Ako se uzme u obzir zagađenje vazduha, znači udisanje ta cifra prelazi na 121.000 mikročestica godišnje. Ta procena zavisi pojedinačno od načina života, mesta gde se živi dodaje se u toj studiji koja je objavljena u časopisu "Environmental Science and Technology".
"Za WWF to je znak za uzbunu za vlade, plastika ne zagađuje samo naše reke i okeane ne ubija samo pomorski život već se nalazi u svakom od nas", rekao je Marko Lambertini, generalni direktor WWF Internešenala u saopštenju.
On je rekao da je potencijalni negativan uticaj plastike na ljudsko zdravlje svetski problem koji može da bude rešen samo ako se svet usmeri na izvore zagađenja.
"Ako ne želimo plastiku u našem organizmu treba zaustaviti milione tona koji i dalje završavaju u prirodi svake godine", rekao je Lambertini.
On je rekao da treba da se deluje na nivou vlada, kompanija i potrošača i da se usvoji svetski ugovor protiv zagađenja okeana.
Mikroplastične čestice koje nastaju od razlaganja različitih proizvoda kao što su sintetička odeća, gume, kontaktna sočiva sada se nalaze svuda na planeti, od najviših glečera do podvodnih dolina, navodi Frans pres.
(Kurir.rs/Beta-AFP/Foto: Profimedia)