Nakon neverovatnog “Svaromfal” koncerta u Novom Sadu, impresije i oduševljenje doživljenim se još uvek dele i prepričavaju, ako je uopšte moguće rečima preneti ono što se dogodilo te večeri u Srpskom narodnom pozorištu. Nesvakidašnje je videti publiku koja je vođena improvizovanim ritmovima i tonovima akustičnih skulptura Labat, alikvotnim pevanjem i muziciranjem Vlade Labata i njegovog muzičkog sastava, a uz podršku Vilijama Parkera i Hamida Drejka, kraj koncerta dočekala na nogama. Očarana svečulnim doživljajem i pokrenuta istinskom životnom energijom, publika je čak tri puta bisom vraćala umetnike za jedinstvene instrumente. O čaroliji i lepoti Svaromfal muziciranja i onome šta se dogodilo na nestvarnom koncertu “Svetlost središta” razgovarali smo sa Vladom Labatom.
Vi ste multimedijalni umetnik, vajar, slikar, heraldičar, pesnik, kreator, muzičar, ali čini se da je muziciranje ono što Vas najviše inspiriše i u čemu najviše uživate, barem je takav utisak posle koncerta…
Istina je da sam opčinjen zvukom i muzikom i da se neprestano borim da uhvatim, zabeležim i prenesem personalne zvukove, tonove, akorde, harmoniju svega što je u meni i oko mene, ali isto tako sam fasciniran oblicima, strukturom i formom materijala koji se pod prstima menjaju i iznova dobijaju novi izraz i upotrebnu vrednost. U mom ateljeu postoji šesnaest različitih zanata kroz koje svakodnevno beležim svoje snove. Fasciniraju me i inspirišu oblici svega živog i neživog, a kada skulpture koje nastanu iz čiste ljubavi počnu da „pevaju“ onda je to muzika mog čitavog života i ukupnog umetničkog rada koji traje već 40 godina.
Šta su u stvari akustične skulpture Labat?
Akustične skulpture Labat (ASL skulpture) su nastale kao zajednička kreacija umetničkih ideja i zanatskih veština. Kroz najrazličitije zanate stvaraju se retka dela koja predstavljaju fuziju oblika i zvuka, najrazličitijeg spektra nijansi boja i tonaliteta, i koji kao takvi, bude i zaokupljaju sva čula. ASl skulpture su grandiozna vajarska dela u koja čak možete da uđete i na kojima može da svira nekoliko umetnika istovremeno. Volim da kažem kako ove skulpture na koncertu jesu ravnopravne sa ostalim muzičarima na sceni, i da su žive i jednako inspirisane stvaralačkim momentom. Prve ASL skulpture, jedinstvene u svetu, nastale su davnih sedmdesetih godina, Danas ih imamo preko 50, dovoljno za pet koncerata, a da se instrumenti ne ponavljaju.
Od čega zavisi atmosfera jednog neobičnog koncerta kakav je “Svaromfal”?
Svaki naš koncert je potpuno novo iskustvo, kako za publiku tako i za nas koji na sceni pokušavamo da uhvatimo neuhvatljivo i objasnimo neobjašnjivo u prostoru i vremenu koje nas uvek ponese u neočekivano. Improvizacija je najsavršeniji oblik muziciranja jer se usklađujete sami sa sobom, sa instrumentom ispred kojeg ste, sa ostalim muzičarima na sceni, ali i sa samom publikom. Publika je jako važan deo čitavog performansa i od njene otvorenosti i spremnosti za nova iskustva zavisi do kojih visina i dubina ćemo zajedno stići. Oni koji su već bili na našim koncertima znaju da je potrebno samo verovati, zatvoriti oči i dopustiti da svest, podsvest i nadsvest krenu na nezaboravno putovanje. Oni koji se po prvi put susreću sa ovakvim iskustvom, vrlo brzo i lako otpuštaju eventualne sumnje i stege i razvezuju sva svoja čula u čistom uživanju u ljudskoj potrebi za lepim i dobrim. Siguran sam i da svako ko dođe na Svaromfal koncert nije se slučajno tu našao. Ono što tražimo, traži nas. Svako ljudsko biće ima neslućene potencijale za rast i napredak i moj najveći uspeh je ukoliko svojom muzikom i umetničkim delovanjem uspem da dotaknem i probudim makar jednog pojedinca.
Specijalni gosti bili su Hamid Drejk i Vilijam Parker. Kakvi su njihovi utisci sa koncerta?
Sa Hamidom Drejkom sam već imao priliku da muziciram, a Vilijamu Parkeru je ovo prvo iskustvo i susret sa ovakvim instrumentima. Srećan sam što je njegova reakcija bila čisto prepuštanje, povratak u period dečije igre gde je sve fokusirana i neopterećena zabava. Vrhunski muzičari, kao što su Hamid i Vilijam imaju u sebi taj poriv da ih privlači nepoznato i zato su se lako i bez zadrške prepustili da ih akustične skulpture Labat odvedu i zavedu.
Zajedno smo to veče, kako Hamid kaže, napravili magiju. Uspeli smo da zasviramo kao porodica, želeći da ugodimo sebi i publici, a ponajviše toj energiji koja je bila iznad nas.
Obojica su često nastupali na eksperimentalnim koncertima, ali ovako nešto do sada nisu doživeli i veoma sam srećan što ćemo saradnju nastaviti i u budućnosti. Radujem se da zajedno svetu predstavimo ova jedinstvena vajarska dela i impresioniramo zvukovima koji iz njih proizilaze.
Ko vam se i gde može obradovati u danima koji dolaze, gde će još publika imati prilike da doživi Svarmofal i ASL skulpture?
Uvek je pravo vreme i pravo mesto da se nađemo ispred akustičnih skulptura Labat, ogromnih igračaka, sa kojima kada smo u skladu i sjedinjeni možemo izbrisati sve granice realnog i doživeti sebe i svet oko sebe u potpunoj iskrenosti i autentičnosti. .
Sledeće godine u Beogradu bi trebalo da imamo izložbu akustičnih skulptura. Na koncertima je muzika u prvom planu, ali mislim da bi ljudi trebalo da dodirnu skulpturu i osete njenu dušu. Dobili smo poziv da nastupimo u Milanskoj skali, a koncert u Rusiji, u Moskvi, već je neko vreme u planu.
Suguran sam da će svečulni muzički doživljaj kroz vibraciju tonova, ljudsku i stvaralačku energiju dotaći i pomeriti još mnoge bez obzira na njihovo geografsko odredište, jezik kojim govore, veru ili nacionalnost kojoj pripadaju. Jedini preduslov je otvoren um, slobodan duh i čisto srce, što jeste i jedina prava definicija čoveka. Radujem se svim novim susretima I zajedničkim kreiranjem novih svečulnih doživljaja.
(Promo tekst)