nebojša vujović rešio da progovori

MARIĆU, JA SAM PREGOVARAO POD BOMBAMA! Kada je ubijen kapetan Vojske Jugoslavije srpski diplomata je morao da učini nešto zbog čega ga je odmah pozvao MILOŠEVIĆ: VUJOVIĆU, KOGA SI PITAO DA TO URADIŠ?

Foto: Youtube

Amerikanci su hteli da se još u Dejtonu reši pitanje Kosova. Između ostalih plan je bio da trupe koje su morali da povuku iz Nemačke, nakon 40 godina od završetka Drugog svetskog rata, rasporede u Bosni i po Kosovu. Time bi revitalizovali NATO kao potrebnu oružanu silu koja bi sprečavala međuetničke sukobe, humanitarne klatastrofe... Milošević nije iskoristio tu šansu.

Ovo je u jutarnjem programu kod Milomira Marića ispričao nekadašnji diplomata Nebojša Vujović.

O DEJTONU

To što su tada Amerikanci nudili u Dejtonu za Kosovo je bilo dosta fleksibilno. Ja sam pročitao taj njihov papir. Oni su nudili koncept - više od autonomije a manj od nezavisnosti. Posle Dejtona je poslednja šansa za rešavanje Kosova bila 1998. godina kada je usvojena rezolucija SB UN 1160 u kojoj se kaže da je UČK teroristička organizacija.

Tada su Amwerikanci otovorili vrata da svojim učešćem eliminišu takvu pretnju a da svoje trupe udome u Bonstilu. Oni su nam stalno govorili - ne možete sami to da rešite. Nije Milošević imao nikakav rok ali postoji bezbroj telegrama od Amerikanaca koji su nam rekli - vi ovo sami ne možete da rešite, treba vam pomoć gorile od 300 kilograma.

To mi je isto rekao Endi Ber u zoru bombardovanja. U Rambujeu su zaoštrili, tu su tražili sve. Ne samo trupe na Kosovu već da im se omogući pristup celoj teritoriji tadašnje SRJ.

O RAMBUJEU

Da smo rešili problem Kosova i da smo pustili Amerikance ne bi bilo bombardovanja. Ali kada kažem rešili mislim na koncept - više od autonimije, manje od nezavisnosti.

Ono što nam je nuđeno u Rambujeu je bila kapitulacija za nas, a to niko nije mogao da potpiše. Kod Amerikanaca je sve vođeno interesima. Znate ako ne prođe šarm Holivuda onda prolazi šarm Pentagona. E mi smo dobili šarm Pentagona.

Nešto se ne zna... Naime, 5. aprila 1999. na 50. godišnjicu NATO, održan je samit Alijanse u Istanbulu na nivou šefova država i vlada. U tom dokumentu, tzv. Istanbulskoj deklaraciji NATO, stoji jedan član u kome se kaže: "Nijedna država koja pretenduje na članstvo u EU ne može da uđe u Evropsku uniju dok ne postane članica NATO."

PREGOVORI U KUMANOVU

Ja sam bio u pregovorima... I nismo pregovarali u Kumanovu već u francuskoj vojnoj bazi kod Tabanovca. Na pola puta zapravo od Tabanovaca do Kumanova. Jednom smo pobegli na roštilj u Kumanovo.

Spavali smo pod šatorima na metalnim stolicama a oni nas budili i donosili novu seriju papira. Mariću, ja nisam pregovarao u briselskim salonima i jeo kolačiće već pod šatorima na zelenim stolicama, drvenim klupama i prašnjavom zemljanom terenu i pod bombama...

Ja sam promenio mesto održavanje pregovora. Ja sam iz kafane Evropa 93 prebacio u Tabanovce. A u toj kafani nismo ni bili. Meni su ubili kapetana dok smo dolazili na pregovore. General Lazarević mi je rekao da odem i da izdejstvujem promenu mesta pregovora. A onda me je pozvao Milošević.

- Vujoviću šta si to uradio?, pitao me je Milošević.

- Promenio sam predsedniče mesto pregovora.

- Zašto si to uradio?

- Ubili su mi kapetana...

- Koga si pitao?

- Nisam nikoga... Ali ako ne mogu da pregovaram o mestu održavanja

pregovora kako ću da pregovaram o suštini sporazuma.

- A gde su sad pregovori?, upitao me je Milošević

- U Tabanovcima...

- A pa dobro... Jednom kod njih jednom kod nas.

- Predsedniče Tabanovci nisu kod nas već u Makedoniji.

Taj sporazum koji smo izdejstvovali je bio maksimum pod tim okolnostima i smatram da i danas treba da se držimo Rezolucije 1244.

Kurir.rs/Priredio: P.L./Foto: Youtube