Nisam heroj. To mi je bio posao. Da nisam to napravio, mogli su mi dati otkaz. Kako bih našao posao nakon toga, ispričao je Oleksij Ananenko, jedan od trojice inženjera koji su neposredno nakon černobilske eksplozije ušli u podzemni tunel ispod oštećenog reaktora kako bi otvorili vitalni ventil za odvod.
Naime, kako su radnici upumpavali velike količine vode, ispod reaktora su se napravili pravi bazeni. Trpanjem peska, olova i bora, vatra nije ugašena već se počela pretvarati u lavu koja bi mogla progoreti do bazena i izazvati pravu termalnu eksploziju koja bi uništila i ostale reaktore i značila smrt za gotovo 30 miliona ljudi.
Neko je morao ispustiti vodu iz tih bazena, i to ručno. Za taj zadatak trebalo im je troje ljudi. Suprotno nekim izvještajima da su ronioci stradali od radijacije, sva trojica su zapravo preživela. Šef smene Boris Baranov je doduše umro 2005. godine od infarkta, dok su Valerij Bespalov i Oleksij Ananenko, obojica glavni inženjeri jednog od odjeljaka reaktora, i dalje su dobro i žive u Kijevu. Oleksij Ananenko ispričao je novinarima kako postoji nekoliko netačnosti u HBO-ovoj seriji. On i još dvojica nisu su se dobrovoljno javila već su bili u smeni pa ih zapao taj zadatak. Nitko ih nije pitao da li žele da idu niti im je ponuđena bilo kakva novčana nagrada. Jednostavno su išli jer su morali i to bez straha, prepričava Ananenko.
Takođe, njihova lica samo su delomično bila prekrivena respiratorima kako bi mogli pričati među sobom, a nisu dobili ni aplauz po uspešnom povratku. "To nam je bio samo posao. Ko bi tome aplaudirao?, pita se danas.
Ananenko je nastavio da radi u nuklearnom postrojenju sve do penzije 2017. godine. Dobio je odlikovanja Sovjetskog Saveza i Ukrajine i ima mesečnu penziju od oko 370 evra.
Drugi radnik iz Černobila Oleksij Breus, takođe je danas živ i zdrav. On je radio u nuklearki od 1982. godine, a bio je i svedok neposrednih posljedica eksplozije 26. aprila 1986. godine. Breus je radio s mnogim pojedincima koji su prikazani i u seriji. Breus je posetio Černobilj godinama nakon nesreće. "Černobilska katastrofa je opisana moćno, kao globalna katastrofa u kojoj je stradao veliki broj ljudi. Također, emocije i raspoloženje iz tog vremena prikazani su prilično precizno, i među osobljem i među vlastima. Međutim, tehnološki aspekti sadrže neka odstupanja, koja ne moraju biti laž već puka fikcija", rekao je Breus.
U seriji su tri glavna negativca - direktor elektrane Viktor Brjukanov, glavni inženjer Nikolaj Fomin i zamjenik glavnog inženjera Anatolij Djatlov. Breus tvrdi kako je opis njihovih ličnosti čista laž. "Njihove ličnosti su izvitoperene i pogrešno predstavljene, kao da su zlikovci. Oni uopšte nisu bili takvi", ispričao je on. Za Djatlova je rekao: "Operateri su ga se plašili. Kad je bio prisutan u bloku, svi su bili napeti. Ali koliko god da je bio strog, bio je vrhunski profesionalac".
Kurir.rs/24 sata.hr
Foto: Profimedia