Sloga kuću gradi, a u slučaju meštana malozvorničkog sela Donja Borina obnavlja seosku vodenicu. Posle tri decenije propadanja, nerada njenog mlinskog kamena i posrtanja pod zubom vremena, meštani su odlučili da svoju vodenicu, tik do seoskog puta, obnove i ona ponovo radi.
Vrti se vodenični točak i zrna kukuruza ili pšenice pretvara u fino brašno za proju, ili kačamak.
Lepenička vodenica potočara, kažu meštani, stara je više od jednog veka i jedna je od dve preostale u selu na Borinskoj reci gde ih je nekada bilo dvadesetak. Sve je manje bilo žita, vremena su se promenila pa je i ona zapuštena i prepuštena zaboravu. Tri decenije je bila zakorovljena, mrtva, a onda je predsednik Saveta MZ Milisav Despotović odlučio da učini nešto. Naišao je na podršku meštana, ljudi koji su hteli da učine nešto korisno i onda su prošle jeseni krenuli na posao.
"Radili smo nekoliko meseci, a posla je bilo. Umesto propalog, drvenog, napravili smo metalno kolo, promenili krov koji je istrulio, raskrčili prostor oko vodenice i doveli je ne samo da pristojno izgleda nego i da radi. Evo je starica sada melje kao nekada. Ako je brašno za ljudsku ishranu, proju ili kačamak za sat vremena samelje oko šest kilograma, ako je u pitanju jarma za stoku za to vreme bude desetak kilograma. Sve zavisi od toga kakva se želi krupnoća brašna, odnosno za šta će biti korišćeno pa se prema tome podešava mlevenje, ako se melje sitnije onda to duže traje", kaže on.
Despotović objašnjava da se mnogo njegovih prijatelja uključilo u akciju, čak i neki koji rade u inostranstvu, pa je sve što je naumljeno i učinjeno. Vodenica, koja se nalazi u zaseoku Lepenica zajednička je i, kako kaže, svako kome treba da samelje žito može ovde doći i iz okolnih sela. Nemaju vodeničara već nekoliko ljudi iz sela po potrebi dolaze u vodenicu i to rade. Ističe da brašno ne prodaju, a ko hoće može dati neki prilog, koliko da ima za održavanje potočare.
"Važno je da smo ovaj prostor uredili, a vodenicu osposobili ne samo da može da se melje nego i da deca i mladi vide kako izgleda i kako radi vodenica. Jedno je kada se o tome uči iz knjiga, nešto sasvim drugo kada se to vidi uživo. Dovodila je ovde ovih dana učiteljica đake i oni su sa velikom pažnjom razgledali vodenicu", kaže on.
Meštani su kod vodenice uredili mesto za druženje, pa pored reke imaju gde da sednu, okupe se, popričaju, a bogami i malo počaste. Planiraju da urade potporni zid, malu branu pa možda urede i mesto za kupanje tokom letnjih vrućina.
Vodenica uglavnom ponovo melje, ko ima žita i želi da uživa u jelima predaka, proji i kačamaku, ima gde da ga samelje u brašno. Meštani su zadovoljni što pored puta više nemaju ruinu nego lepu vodenicu i što su pokazali da kada se slože onda baš sve može. Nedavno su se okupili i kraj vodenice organizovali slavlje povodom njenog otvaranja. Nije bilo crvene vrpce, ali jeste dobrog raspoloženja i svežeg brašna.
(Kurir.rs/T.Ilić)