Loša ishrana, depresija, slabosti srca, manjak vitamina, kao i poremećaj rada štitne žlezde - mogu biti nedostaci ili bolesti na koje vas upozorava hronični, i na prvi pogled, bezrazložni umor. Nedostatak energije, zamaranje pri obavljanju i najprostijih radnji mogu ukazivati na ozbiljna oboljenja koja, po savetima stručnjaka, ne smemo zanemariti.
Organizam osoba koje se svakodnevno osećaju umorno i iscrpljeno ne može da ispuni dnevne obaveze koje je ranije bez ikakvih teškoća obavljao. Oni koji pate od hroničnog umora često imaju infekcije disajnih i mokraćnih puteva, imaju osećaj da se bude umorniji nego što su zaspali, a umaraju se i kada su u fazi mirovanja - dok sede, čitaju, gledaju televiziju...
PRVI SIMPTOMI
Sindrom hroničnog umora karakteriše umor duži od šest meseci i ne prolazi posle spavanja i odmora. Ono što je ključno, to su određeni simptomi karakteristični za ovaj sindrom.
"Pacijenti najčešće kažu da imaju bolove u vratu, leđima, glavobolje... Karakterističan simptom je i igranje mišića i osećaj “mravinjanja” po koži. Svi primete da su postali usporeni, da postaju psihički usporeniji, da zaboravljaju, da su konfuzni, ne mogu da se sete nekih reči... Dolazi do problema koji se manifestuju bolovima u zglobovima, a tu je i problem sa spavanjem. Neko spava dosta, a opet je pospan, dok se neko non-stop budi", upozorava prof. Branislav Milovanović.
Pored toga, često dolazi i do promena na koži i alergijskih reakcija. Kao posledica svega ovoga, javljaju se anskioznost i fobije, a ponekad i depresija.
"Prvi ozbiljniji simptom su takozvane ortostatske nestabilnosti - primetite da, kada ustanete, vrti vam se u glavi ili imate nesvestice i vrtoglavice, a ponekad i zujanje u ušima. Najozbiljniji simptom je kada padnete i izgubite svest i to je znak da je već došlo do oštećenja tog autonomnog nervnog sistema", ističe ovaj neurokardiolog.
Kasnije se pojavljuje oštećenje štitne žlezde, dolazi do pojave insulinske rezistencije, a kod žena se javljaju policistični jajnici, dolazi i do promena na srcu, tahikardija, aritmija, stezanja u grudnom košu... Može se pojaviti i ekstremno variranje pritiska, čak i kada pacijent potpuno miruje.
Kod pojedinih pacijenata javlja se ta konstantna temperatura od 37 stepeni koja se razvlači i po nekoliko meseci ili godina.
UZROK I LEČENJE
Najveća oštećenja su, dodaje prof. Milovanović, na nivou autonomnog nervnog sistema. Kao i kod većine zdravstvenih problema, i ovde je okidač stres.
"Zbog stresa dolazi do pada imuniteta, aktiviraju se virusi, nastaju infekcije i bolest. Ustanovljeno je da su najčešći uzroci gubljenja svesti akutne i hronične infekcije, a nagoveštaj su i drugih bolesti. Neurokardiološkom dijagnostikom mi precizno možemo da otkrijemo te uzroke i stepen oštećenja autonomnog nervnog sistema i da preduzmemo odgovarajuće lečenje. Ono što je najbitnije jeste multidisciplinaran pristup u lečenju te bolesti. Stav većine doktora i naučnika u svetu je taj da iza hroničnog umora stoji hronična infekcija sa jednim ili više virusa", priča prof. Branislav Milovanović.
Iako se sindrom hroničnog umora manifestuje različitim tegobama, zanimljiva je činjenica da, kada se prvi put uradi dijagnostika, lekari obično ništa ne nađu.
"Pošto pacijenti imaju anksioznost i fobije, obično svi završe kod neuropsihijatra, jer svi misle da je to psihički. A to je najveća greška. Jer, u suštini, uvek se nađe ili hronična ili akutna infekcija sa određenim virusima: Epštajn-Bar virus, varičela zoster, herpes, citomegalovirus, ali i hlamidije, mikroplazme i borelije", kaže sagovornik.
Lečenje je vrlo složeno, dodaje on, ističući da je osnovni pristup neurokardiologije holistički.
"Tačno definisanje uzročnika je osnov lečenja. Ako je infekcija bakterijska, pacijentu se daju antibiotici, ako je virusna, antioksidansi", priča prof. Milovanović.
Kurir.rs/Žena/Foto: Profimedia