Rizik Ukoliko se odlučite na rizična i neuređena mesta za kupanje, to činite na sopstvenu odgovornost, kaže Dragoslav Belaković, član Udruženja spasilaca na vodi
Tokom letnjih vrućina, mnogi građani osveženje pronalaze na najbližim kupalištima, međutim, većina njih su opasna i divlja, a svake godine odnesu i brojne živote.
Tako je bilo i na početku ovogodišnnje sezone, jer su za samo nedelju dana četiri osobe stradale u Dunavu, bari Mutnjači i Krajkovačkom jezeru. Kada je reč o kupalištima na rekama, koja su, prema rečima spasilaca, najopasnija, situacija je haotična, jer divljih plaža ima na svakom koraku i nemoguće ih je izbrojati. Gradska plaža se od divljih razlikuje po obeleženom bezbednom delu za kupače, a ima i ambulantu i kabine za presvlačenje:
Spasioci bez licenci
- Da bi se kupalište nazvalo uređenim, mora da ima određenu vrstu bezbednosti. Neophodna je spasilačka i redarska služba, plažni red, ambulanta ili neko ko je završio obuku za pružanje prve pomoći. Divlja kupališta treba izbegavati, jer nikada ne znate konfiguraciju tla - da li je nešto potopljeno, da li ima virova, podzemnih reka ili izvora. Ipak, i pored opasnosti, ljudi i dalje odlaze tamo na kupanje, ali ono što moraju da znaju jeste da rizikuju na sopstvenu odgovornost - naglašava za Kurir Dragoslav Belaković, član Udruženja spasilaca na vodi.
Na kom kupalištu je najopasnije, mišljenja su različita. Neki izdvajaju Savu u Šapcu, gde postoji samo jedno uređeno gradsko kupalište i bar trideset divljih, dok drugi misle da je najopasnije Bovansko jezero, jer je duboko, a voda mutna. Veliku ulogu u bezbednosti imaju spasioci. Da bi neko postao licencirani spasilac, mora da prođe obuku na 60 teorijskih i praktičnih časova. Međutim, u praksi nije takva situacija.
- Budući spasilac mora da polaže test za dozvolu za rad, piše u Zakonu o sportu, međutim, primena tog pravila u praksi i dalje nije počela. U Srbiji ne postoji licencirani spasilac i to je problem. To znači da mi ne možemo garantovati da su svi spasioci sposobni za rad, nemamo dokaz - ističe Vladimir Grujić, predsednik Udruženja spasilaca.
Adaptacija na vodu
Građani moraju da obrate pažnju i na nagli ulazak u vodu, koji uz jako sunce predstavlja dodatni rizik:
- Organizam se teško adaptira na nagle promene temperature, pa su prethodno kvašenje tela i postepeni ulazak u vodu neophodni. Rizik naglog ulaska može biti od pojave grča u mišićima do infarkta srca ili mozga. Kao dodatna zaštita preporučuje se i povećan unos kalijuma i magnezijuma - savetuje za Kurir primarijus opšte prakse dr Biserka Obradović.
Kurir.rs/Milica Vujović
Foto:Marina Lopičić