Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju drugi dan jednog od najvećih praznika Duhovi koji se uvek obeležava 50 dana nakon Vaskrsa i deseti dan posle Spasovdana.
Ovaj hrišćanski praznik poznat je još i kao Trojica ili Silazak Svetog Duha na Apostole. Po učenju – Hristos je obećao, Bog Otac dozvolio, a Sveti Duh sišao.
Hrišćani ovaj praznik slave i kao dan “rođenja Crkve” s obzirom na to da Dela Apostolska donose da su apostoli puni Duha Svetoga govorili tako da su ih mogli razumeti ljudi svih naroda i jezika, a mnoštvo se “dalo krstiti te su primili Duha Svetoga“.
Slično, kao i Božić i Vaskrs, i Trojice se slave tri dana, pa je i danas crveno slovo jer se proslavlja Duhovski ponedeljak.
Prema narodnim verovanjima, iako je reč o radosnim danima tokom tri dana Duhova se ne prave slavlja, kao što su svadbe, krštenja.
Trojice spadaju u velike praznike u Srbiji, a naročito u Šumadiji gde mnogo domova ovaj praznik slavi kao krsnu slavu.
Običaji nalažu da se u hramove unosi sveža zelena trava i cveće. Posle svete liturgije služi se večernje, na kome se kleči i pletu venci od trave i cveća, koji se nose kući i stavljaju pored ikone i kandila na zid.
Pored toga, i drugi narodni običaji vezuju Trojice za prisustvo cveća i drugog bilja.
Postoji verovanje da će devojke koje se umiju vodom u kojoj je stajalo cveće od kojeg se pletu venčići, preko cele godine imati čisto i belo lice.
Ako planiraju da se udaju uskoro svom izabraniku treba da poklone venčiće od cveća i, kažu naši stari – svadba će se održati do kraja godine.
Kurir.rs/Dnevno.rs/Foto: Profimedia