GRINPIS UPOZORAVA - OVO JE BALKANSKI ČERNOBILJ: Ako se ove elektrane u BiH sagrade, u celom regionu se očekuje povećan broj smrti! (VIDEO)

Profimedia

Prema najnovijem izveštaju Grinpisa, susedna Bosna i Hercegovina je među najugroženijim zemljama u Evropi od termoelektrana na ugalj, čemu će dodatno doprineti izgradnja nove dve termoelektrane Tuzla blok 7 i Banovići.

Prema rezultatima, ako termoelektrane budu izgrađene i započnu s radom, njihova emisija će naneti velike zdravstvene probleme, koji uključuju veći broj preuranjenih smrti godišnje (30), znatno povećan broj dana bolovanja (7600), veći broj astmatičnih napada kod dece (470), brojniju hospitalizacija na godišnjem nivou (25) i veći broj dece koja će bolovati od bronhitisa (40).

Ako ova postrojenja nastave s radom u idućih 30 godina, taj negativni zdravstveni učinak će biti sve jači pa se računa da će se ranije navedene brojke povećati.

GRINPIS UPOZORAVA - OVO JE BALKANSKI ČERNOBILJ: Ako se ove elektrane u BiH sagrade, u celom regionu se očekuje povećan broj smrti! (VIDEO) Izvor: Youtube

Ono što posebno zabrinjava je loš uticaj termoelektrana koje će negativno uticati na ogromno područje od Budimpešte do Napulja i od Ljubljane do Soluna. Grinpis posebno upozorava da će se velik broj preuranjenih smrti dogoditi izvan granica BiH i da će negativnim uticajem biti najviše pogođeni stanovnici Srbije, Italije, Rumunije, Mađarske i Hrvatske.

GRINPIS UPOZORAVA - OVO JE BALKANSKI ČERNOBILJ: Ako se ove elektrane u BiH sagrade, u celom regionu se očekuje povećan broj smrti! (VIDEO) Izvor: Youtube

U studiji se navodi kako je vrlo moguće da će zbog niskog kvalitete uglja emisija žive u termoelektranama biti viša od predviđene. Studija procenjuje da bi emisija žive iz ovih termoelektrana godišnje mogla iznositi 270 kg. Od toga bi približno 90 kg moglo biti taloženo u kopnene i slatkovodne ekosisteme. Navedeno je da bi postrojenja mogla prouzrokovati taloženje žive na području od oko 350 km2 južno i istočno od elektrana, na kom živi velik broj stanovnika.

Približno bi 60 odsto tog taloženja zahvatalo područja van BiH. Predviđene stope taloženja žive svakako predstavljaju razlog za zabrinutost i dodatan su razlog da se postavi pitanje treba li tom projektu dati zeleno svetlo za rad.

Investicija se procenjuje na 760 miliona evra, za što bi se savezna vlada treba da se zaduži kod kineske izvozno-uvozne banke. Uprkos početnom optimizmu vezanom uz skori početak radova, proces je ponovno blokiran jer još nije dobio podršku Veća ministara BiH.

Kurir.rs/Index.hr

Foto: Profimedia