Britanac Harold Lejk koji je radio u NATO od 1989 do 2005. izneo je na sajtu Quora.com do sada nepoznate detanje o dešavanjima u drugoj polovini 90-tih i prvoj polovini 2000-tih koje su presudno uticali na sudbinu Kosova. Kako je napisao, Milošević je bio toliko arogantan da se smejao na mogućnost NATO bombardovanja Srbije, dok je jedan od razloga za atentat na Zorana Đinđića bio njegov plan za podelu pokrajine.
Ovaj Britanac na svom profilu nije naveo šta je tačno bila njegov posao u NATO i koja je bila njegova uloga dešavanjima tokom 90-tih. Možda to i nije njegovo pravo ime, ali sudeći po odgovorima koje daje zainteresovanim čitaocima, prilično je obavešten o svemu šta se dešavalo, a piše precizno i sa puno detalja, što svedoči da je imao neku značajnu funkciju.
Odgovarajući na pitanje da li je bilo moguće da se izbegne rat na Kosovu, Lejk je naveo da je, po njegovom mišljenju, Milošević preko Kosova nastojao da ojača poljuljani imidž posle poraza u Sloveniji i Hrvatskoj, i završetka rata u BiH, i srpsku javnost ponovo ujedini oko sebe.
Po njemu, bivši predsednik Srbije nije bio osoba kojoj je cilj bio mir, već mu je bio potreban rat na Kosovu, ali rat iz koga bi izašao kao pobednik. Ovaj britanski obaveštajac navodi, da je u cilju izbegavanja rata na Kosovu, Albancima trebalo ponuditi tri predloga:
-povratak na autonomiju iz 1974.
-podelu po etničkim linijama
-ponuditi Kosovu status istovetan sa položajem Republike Srpske
Kada je došlo do oružanog sukoba, protiv albanskih grupa (OVK) je trebalo poslati takođe albanske grupe lojalne vladi, i nije trebalo slati vojsku i policiju među albansko stanovništvo.
Lejk je takođe naglasio da je Milošević veoma pogrešio što je dozvolio međunardno mešanje. Po njemu, za Miloševića je od suštinske važnosti bilo "držati NATO dalje od sukoba po svaku cenu, i ni pod kojim okolnostima ne uključivati NATO u sukob kao neprijatelja".
Milošević ovo očigedno nije razumevao, a Lejk kaže da je bivši srpski predsednik pao sa vlasti jer pretnje NATO nije shvatao ozbiljno.
"Nije tajna da je javno mnenje na Zapadnu bilo žestoko antisrpsko, a Miloševićeva najveća greška je bila to što se smejao kada smo mu pretili. Srpska delegacija se smejala, kada su joj rekli da će NATO bombardovati Srbiju, misleći da će to trajati najviše dva- tri dana. Milošević je mislio da blefiramo, ali nismo”, naveo je Lejk.
Kosovo nije trebalo da bude nezavisno
Zanimljivo je da je Lejk u drugom odgovoru naveo da nije mislio da će Kosovo proglasiti nezavisnost, već da je verovao da će srpska pokrajina biti NATO protektorat koji će se vratiti pod suverenitet Srbije i imati status autonomne pokrajine sa širokom autonomijom zajamčenom od NATO, kao Republika Srpska u Bosni.
Drugi mogući scenario po njemu bi mogao da bude primena tajvanskog modela, u kome bi Kosovo bilo de fakto samostalna zemlja, ali de jure pod srpskim suverenitetom, i ne bi proglasilo nezavisnost.
"Međutim, ispostavilo se da nijedan od gore pomenutih modela nije bio primjenjiv na Kosovo, a albanska većina nije htela ponovo da živi u Srbiji. Hteli smo da im damo "nadziranu nezavisnost" prema planu Martija Ahtisarija, ali to nisu prihvatile Srbija i njen saveznik Rusija. Zoran Đinđić je takođe predložio podelu Kosova po etničkim linijama, ali iz nekog razloga je to takođe odbačeno. Đinđić je bio čovek ispred svog vremena, i zbog toga su ga ubili kriminalni elementi unutar Srbije", napisao je Lejk.
Po njemu, pošto su Albanci proglasili nezavisnost, nije moguć nikakav scenario o Kosovu kao autonomnoj pokrajini Srbiji, pošto je, kako kaže, pored humanitarnog i etničkog principa, odluka Međunarodnog suda pravde dala legalnost tom proglašenju. Kosovo će ostati "poseban slučaj" pod nadzorom Zapada. Kako je napisao, "Srbija treba da pokuša da obezbedi eksteritorijalni status za svoje kulturno nasleđe i neku vrstu autonomije za srpske gradove na Kosovu, i treba da prestane da pokušava da dostigne nedostižne ciljeve".
Lejk je takođe dao odgovor na pitanje da li je tačno da je Oslobodilačka vojska Kosova odbila pomoć mudžahahedina, i posredno priznao da je ova teroristička organizacija imala punu podršku NATO.
“Da bismo podržali OVK, morali smo da se uverimo da OVK nije islamski pokret čiji je cilj stvaranje neke šerijatske države na Balkanu. Iako su im bili potrebni ljudi koji su mogli da koriste oružje, dugoročne posledice bi bile veoma ozbiljne. Mudžahedii su duboko umrljali reputaciju Bosanaca tokom rata u BiH, a Hrvati i Srbi su ovu činjenicu koristili kao propagandu protiv Bošnjaka. Zločini koje su počinili mudžahedinski odredi smrti bili su neopisivi, a oni su ugrozili izglede za unitarnu Bosnu. Pored toga, problem je bila i Izetbegovićeva islamska deklaracija", naveo je Lejk..
On je na kraju rekao da je "OVK naučila iz primera Bosne, i da su znali da mogu da zaborave na zapadnu podršku ako se pokažu kao islamski militantni pokret. Zato su odbili skoro svakog stranog dobrovoljca iz islamskih zemalja, i prihvatili samo one iz zapadnih zemalja.
(Kurir.rs)