Članovi zemunskog klana, braća Miloš i Aleksandar Simović sve bi dali samo da budu zajedno!
Ova braća prvu presudu dobila su zbog niza otmica, a njihov dosije je toliko debeo da će iza rešetaka biti vrlo dugo!
Pre nego što vam donesemo priču iz Zabele o ovoj braći, da se osvrnemo na njihove dosijee.
Aleksandar Simović (43), uhapšen je još 25. novembra 2006. godine u stanu u Ulici Milentija Popovića 35 na Novom Beogradu.
Prvu presudu braća su dobila za kidnapovanja. Zbog otmice Miroslava Miškovića, Dragoslava Vukovića i Milenka Aleksića, 2003. godine, Aleksandar je dobio osam godina zatvora. Zajedno sa bratom, osuđen je i za napad na prostorije lista "Dan" i autoservis "Aca".
Kada se sve skupi, Aleksandar Simović osuđen je zbog devet ubistava, pokušaja ubistava i tri otmice.
Miloš Simović, mlađi brat, član "zemunskog" klana je od osnivanja. U ruke srpske policije upao je posle ilegalnog prelaska granice sa Hrvatskom, kod mesta Morović.
Jedan od najopasnijih članova ganga i desna ruka Dušana Spasojevića Šiptara bio je upravo - Miloš.
On je u odsustvu osuđen za ubistvo Željka Bodiša, Todora Gardaševića, Srđana Ljujića, Zorana i Sredoja Šljukića, Željka Škrbe, Nenada Batočanina, Ivice Jovanovića, Zorana Uskokovića Skoleta, Jovana Guzijana, Rada Cvetića, Branislava Lainovića, za dizanje u vazduh firme "Difens", otmice Suvada Musića, Vuka Bajruševića i Milije Babovića, kao i za učešće u pripremi atentata.
Apelacioni sud u Beogradu odbio je sve žalbe i pravosnažno osudio na po 40 godina Miloša Simovića i Sretka Kalinića zbog niza ubistava, otmica i drugih krivičnih dela koja su izvršili kao pripadnici "zemunskog klana",
Uloga Miloša Simovica u tim ubistvima bila je da sa još nekoliko pripadnika klana prati žrtve i o njihovom kretanju obaveštava Kalinića.
Inače, ova braća godinama se nisu videla! Otac im je preminuo 2013. godine, a njegovom pogrebu nisu prisustvovali ni Miloš ni Aleksandar iz bezbedonosnih razloga.
Nešto kasnije, pojavila su se saznanja da je Miloš Simović izveden iz zatvora u najvećoj tajnosti kako bi obišao grob pokojnog Ilije, gde se isplakao.
Aleksandar Simović kaznu služi u Sedmom paviljonu KPZ Požarevac, kako bi se sprečila njegova komunikacija sa bratom Milošem, koji je smešten u najstrožijem delu požarevačke Zabele - Posebno odeljenje KPZ.
Braća su se srela samo jednom prilikom, i to čak 2012. godine u sudnici Centralnog zatvora u Beogradu, što je bio prvi put da se vide posle više od šest godina!
- Čim je Miloš uveden u boks u kojem je na klupi za optužene sedeo Aleksandar, jedan drugome su skočili u zagrljaj! Braća su ljubila jedan drugog po licu i glavi, bez reči su se grlili, a onda je Aleksandar obrisao Milošu suzu s lica - ispričao je tada izvor Kurira i dodao da je susret dvojice Simovića iz publike posmatrala njihova majka, koja nije mogla da zaustavi suze.
Susret braće Simović dogodio se pošto je Aleksandar seo na optuženičku klupu zbog optužbe da je ubio svedoka-saradnika Zorana Vukojevića Vuka 3. juna 2006. u Beogradu. On je negirao optužbe, ali su mnogo više pažnje od njega izazvali svedoci Miloš Simović i Sretko Kalinić. Njih je sud suočio zbog različitih iskaza.
Kako je od njihovog poslednjeg susreta prošlo sedam godina, Aleksandar Simović svakog dana moli samo za jedno - da ga stave blizu brata.
Aleksandar iz sedmog paviljona nema kontakt sa bratom koji je smešten na posebnom odeljenju, zbog čega mnogo pati. Svestan je da ga čeka duga robija, ali je svestan da bi mu to bilo lakše - da je brat blizu njega.
(Kurir.rs/Espreso.co.rs)