ŠERBEDŽIJA GLUMOM OČARAO BEOGRAĐANE: Antigona - 2.000 godina kasnije otvorila Belef

Danilo Krša

Nakon skoro tri decenije Rade Šerbedžija izašao je pred beogradsku pozorišnu publiku i maestralno odigrao ulogu Kreonta u komadu "Antigona - 2.000 godine kasnije" u specifičnom prostoru Hangara u Luci Beograd, čime je i zvanično otvoren ovogodišnji Belef.


- Svi smo mi kao ljudski rod jedna velika familija. I tako i treba da se odnosimo, a ne da ratujemo i da se delimo - poruka je rediteljke Lenke Udovički koju je i uspešno uspela da prenese kroz dve paralelne priče - Sofoklovu Antigonu kao bazu, o tragičnoj junakinji koja želi pravdu i mogućnost da pokopa svoga brata, i priču jedne porodice koja je u potrazi za nestalim sinom.

Danilo Krša 
foto: Danilo Krša


- Nigde nismo rekli iz koje je zemlje ta familija, može biti bilo gde, ali verovatno se negde u Bosni dešava ta priča o porodici u kojoj su otac, majka, dve kćeri i sin koji nestaje u ratu. Oni traže telo sina da ga pokopaju. I to je ono što nas veže sa Antigonom, sa strahotama rata, nepravdom, borbom slobodarskog duha protiv autoriteta i politike - objasnio je nedavno u jednom intervjuu Šerbedžija.

Danilo Krša 
foto: Danilo Krša


Udovički je odlično iskoristila prostor Hangara kako bi prenela tragičnost kako Antigone tako i nesrećne porodice. Poruke koje je rediteljka želela da apostrofira prenete su pevanjem hora čije reči odzvanjanju: "Tragedija se prenosi iz roda u rod, mladi padaju pod teretom ubijenih prethodnih generacija".


Teško je na sceni ostati zapažen pored Radeta Šerbedžije, koji svojom maestralnom glumom osvaja ogromni prostor Hangara, ali treba istaknuti dobre izvedbe glumica Maje Izetbegović (u ulozi Antigone), Dženane Džanić (sestra) i Katarine Bistrović Darvaš (majke), kao i hora s Jelenom Lopatić na čelu. Ulogu proroka odigrao je pevač Damir Urban, koji je, iako kratko na sceni, vrlo efektan.

Danilo Krša 
foto: Danilo Krša


Borba jedne žene u muškom svetu preneta je u dijalozima Kreonta i Antigone koji kulminiraju njenom žrtvom zarad pravde.
Svi junaci, kako iz Sofoklove tragedije tako i oni 2.000 godina posle, traže svoj završetak, svoju pravdu uprkos zakonu, kako bi prekinuli lanac nesreće koji prati iz roda u rod, no, na kraju, kako i Sofokle poentira, "od svih nesreća, najveća je ljudska glupost".

Kurir/ M. CUKIĆ FOTO: DANILO KRŠA