Često ne prepoznajemo simptome ili potcenjujemo težinu tegoba. Naučite šta je ova bolest, kako da je kontrolišete, vodite aktivan život i kad upeče zvezda
Ekstremno visoke temperature izazivaju stres u organizmu i kod najzdravijih, posebno kad se udruže s vlagom, kao što je to slučaj ovih dana. Red sunca, red kiše mnoge izluđuje, posebno pate astmatičari: bronhije se grče, guše se, svira im u plućima...
Zahtevi za hitnim lekarskim, pa i bolničkim tretmanom jedne od najčešćih hroničnih upalnih bolesti, koja ne bira pol i starost, uvećavaju se gotovo deset puta u letnjim mesecima!
Udisanje toplog vazduha iritira disajne puteve, lekovi za brzo otklanjanje simptoma često kratko deluju, muke se množe... Kako da se astmatičari pravilno ponašaju i da budu pošteđeni komplikacija koje izazivaju toplo vreme, savetuje prof. dr Aleksandra Dudvarski Ilić, specijalista pneumoftiziologije, ekspert za bronhijalnu astmu, hronične opstruktivne bolesti pluća, nespecifične zapaljenske bolesti pluća i sarkoidozu.
- Ako se dijagnoza postavi na vreme i odredi pravilna terapija, astmatičari mogu da vode normalan život. Odmah da upozorim, prekomerno korišćenje pumpice, odnosno broja inhalacija, neće im doneti dobro - neka se o svemu detaljno posavetuju s lekarom.
Šta još čini plan aktivnosti?
- Plan aktivnosti astmatičara treba da isključi boravak napolju od 10 do 17 časova, a ukoliko im to mogućnosti dozvoljavaju - najbolje je da budu u klimatizovanim prostorijama, ne sa previše niskom temperaturom. Klima-uređaji zaista pomažu ovim pacijentima, ako se filteri redovno održavaju na pravi način, vlaže, čiste i hlade vazduh. Pomažu i ventilatori.
Zašto se pluća više muče leti?
- Da bi se rashladilo, telo troši dodatnu energiju. To podrazumeva potrošnju kiseonika iz arterijske krvi, odnosno smanjivanje parcijalnog pritiska iz ove krvi. Neko će to lakše podneti, ali kod astmatičara proces iritira disajne puteve i izaziva njihovo suženje. Grčenje mišića i nakupljanje sluzi zbog dodatnog napora i ubrzanog disanja izazivaju bronhospazam - gušenje je rezultat smanjenog promera pluća. Uz to, vlažnost vazduha uvećava i njegovu težinu, pa je disanje još više otežano.
Pomaže li ozon?
- Samo onaj koji se nalazi u višim zonama stratosfere. U nižim slojevima njegov uticaj je štetan, a stvaraju ga zajedno sunčeva svetlost, azot-monoksid i sumpor-dioksid. Posebno je njegova koncentracija izražena u frekventnim ulicama, ali i širokim ulicama bez hladovine: iritira i zdrava pluća, posebno pluća astmatičara.
Šta još komplikuje situaciju?
- Sezona cvetanja značajno je produžena; polen izaziva jače reakcije nego nekada, pogoduje porast spoljašnje temperature. Letnje oluje sa kišom i grmljavinom doprinose da hladniji vazduh bude bliži zemlji. Svojevrsna temperaturna inverzija doprinosi da bude rastvorena velika količina alergena, a hladniji vazduh deluje kao poklopac.
Šta se tad dešava?
- I onako sitna zrnca polena bivaju, pomoću vlage, i bukvalno razbijena na još sitnije delove, dublje prodiru u pluća i lakše izazivaju teške alergijske reakcije, posebno kod astmatičara.
Šta još savetujete?
- Preventivne lekove ne smeju zanemarivati, za pacijenta je od suštinskog značaja redovna terapija. Kako astma u osnovi ima zapaljenski proces, a simptomi se javljaju u epizodama, ne smeju se izostaviti ni kad pacijent nema tegobe. Za brzo otklanjanje tegoba preporučuje se korišćenje lekova petnaestak minuta pre izlaska iz zatvorenog prostora. U slučaju pogoršanja stanja, što pre treba konsultovati lekara.
Kako treba da se ponašaju?
- Astmatičari posebno treba da vode računa o odeći, da ona bude isključivo od prirodnih materijala jer sintetika onemogućava isparavanje kože i potpomaže pregrevanje organizma, što uzrokuje još veće tegobe. Ishrana treba da bude bogata voćem i povrćem. Ukoliko ne žele da izostave sportske aktivnosti, neka ih ograniče na jutarnje i večernje sate.
Kojim sportom je najbolje da se bave?
- Posebno je dobro plivanje. Ako su u mogućnosti, najbolje bi bilo da ove vrele i vlažne dane provedu u planini.
UZROCI NAPADA
- dim
- životinjske dlake
- prašina u posteljini
- prašina pri čišćenju
- vremenske prilike / vlaga i vrućina
- polen
- jaki mirisi i isparenja
- težak napor
- virusi
DA SOBA ODIŠE ČISTOĆOM
Uklonite teške pokrivače i tepihe, tapacirane stolice i suvišne jastuke - privlače prašinu, postaju plesnjivi. Ne puštajte životinje u spavaću sobu ili na krevet, na koji treba da obratite posebnu pažnju: postavite specijalne navlake protiv prašine na dušek i jastuk, ne upotrebljavajte dušek napunjen slamom. Često perite posteljinu što toplijom vodom, sušite je na suncu. Pušenje u spavaćoj sobi i unošenje jakih mirisa je strogo zabranjeno!
OVO NE SMETE DA RADITE
Brisanje prašine, čišćenje metlom ili usisivačem poslovi su koji se nikako ne preporučuju astmatičarima. Uzdržite se i od farbanja, kuvanja hrane intenzivnog mirisa, a ako ste prinuđeni da nešto od ovoga obavite - stavite obavezno masku ili maramicu preko lica, dobro provetrite prostoriju u kojoj boravite.
(Branka Mitrović, Foto: Profimedia)