Američki Stejt Department objavio je u svom godišnjem izveštaju o verskim slobodama u Bosni i Hercegovini za 2018. godinu da manjinske verske zajednice na određenim područjima nastavljaju da prijavljuju napade na verske objekte i službenike, kao i diskriminaciju lokalnih vlasti u vezi sa korišćenjem verske imovine.
"Od ukupno 209 napada na verske službenike i objekte, koje je Međureligijsko veće BiH registrovalo od 2010. godine, policija je identifikovala odgovorne za 73 napada, a sudovi su procesuirali 23 slučaja. U godišnjem izveštaju Međureligijskog veća se navodi da je od 1. novembra 2016. do 31. decembra 2017. godine zabeleženo 11 napada na verske objekte, sedam na imovinu Islamske zajednice, tri na groblja Srpske pravoslavne crkve i jedan napad na imovinu Katoličke crkve", navodi se u izveštaju Stejt Departmenta.
Podseća se na presudu Evropskog suda za ljudska prava iz 2009. godine u predmetu "Sejdić-Finci", prema kojoj se Ustav BiH mora izmeniti na način da članovima svih verskih i drugih manjina omogući kandidovanje za Predsedništvo BiH i izbor u Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH, prenosi Hina.
Predsedništvo BiH, naglašava se, nije odobrilo ugovor, usuglašen 2015. godine, između države i Islamske zajednice u BiH, pošto su hrvatski i srpski članovi Predsedništva odbili da stave ovo pitanje na dnevni red sednica zbog sporova u vezi s predloženim tekstom sporazuma, piše u dokumentu.
Upozorava se i na primedbe iz decembra prošle godine kada su zvaničnici Srpske pravoslavne crkve izvestili kako vlada nije preduzela nikakve korake kako bi uspostavila Poverenstvo za sprovođenje ugovora države s tom verskom zajednicom, kao i predstavnika Katoličke crkve da od juna 2016. nije održan sastanak Zajedničkog poverenstva za sprovođenje konkordata sa Svetom Stolicom zbog uočenog nedostatka interesa vlasti. Raniji sporazumi koje je ovo Poverenstvo postiglo, uključujući zakon o verskim praznicima, i dalje nisu sprovedeni.
U izveštaju se ukazuje i na upozorenja zvaničnika manjinskih verskih zajednica da vlasti na svim nivoima i dalje diskriminišu te zajednice u korišćenju verske imovine kao i kod izdavanja odobrenja za nova verska dobra.
Upozorava i na saopštenja nevladinih organizacija da su odredbe zakona o verskom obrazovanju dece povratnika ostale neuređene, naročito u segregiranim školskim sustavima, "često po nalogu viših državnih tela koje nastoje da ometaju proces".
Vlasti su, dalje se ističe, nastavile selektivno da sprovode prava verskih zajednicama u područjima u kojima su one predstavljale verske manjine. Ti pripadnici verskih manjina prijavili su diskriminaciju zbog pristupa obrazovanju, zapošljavanju, zdravstvenoj zaštiti i drugim socijalnim uslugama.
U izveštaju navodi se i da Međureligijsko veće BIH ističe da se napadi na verske službenike i imovinu tretiraju kao jednostavne krađe ili vandalizam, a ne kao zločin iz mržnje.
U dokumentu Državnog sekretarijata SAD se kaže i kako je Skupština Kantona Sarajevo 6.marta prošle godine ukinula odluku o imenovanju osnovne škole u mestu Dobroševići po "ustaškoj ličnosti iz Drugog svetskog rata" Mustafi Busuladžiću,a da je odluka je do kraja godine ostala neizvršena, kao i da je predsednik Jevrejske zajednice oštro osudio dalje korišćenje imena, dodaje se u izveštaju.
U BiH živi 3,9 miliona stanovnika od čega su, po popisu stanovnika u toj zemlji iz 2013.godine, 51 odsto muslimani, 31 odsto pravoslavci, oko 15 odsto katolici, a u BiH živi i oko hiljadu Jevreja, navodi se u godišnjem izveštaju američkog Stejt departmenta o verskim slobodama u svetu, koji je u petak Kongresu SAD predstavio državni sekretar Majk Pompeo.
(Kurir.rs/Tanjug/Foto: Profimedia)