Ljudska prava možda neće izdržati nadolazeće promene uzrokovane klimatskim promenama, tvrdi se u izveštaju UN eksperta za ljudska prava.
Svetu sve više preti “klimatski apartheid” u kome će bogati plaćati kako bi izbegli toplotu i glad uzrokovane eskalacijom klimatske krize, dok će ostatak sveta patiti, navodi se u izveštaju stručnjaka UN-a za ljudska prava.
Filip Alston, posebni izvestilac UN-a o ekstremnom siromaštvu i ljudskim pravima, izjavio je kako će efekti globalnog otopljenja verovatno potkopati ne samo osnovna prava na život, vodu, hranu i stanovanje stotinama miliona ljudi, nego i demokratiju i vladavinu zakon. Alston je kritičan prema “očigledno neadekvatnim” koracima koje su preduzele same UN, države, nevladine organizacije i preduzeća, rekavši da su ti koraci “potpuno nesrazmerni hitnošću i veličini pretnje”. Njegov izveštaj Savetu za ljudska prava UN-a zaključuje: “Ljudska prava možda neće izdržati nadolazeće promene”.
U izveštaj se takođe osuđuje američki predsednik Donald Tramp zbog “aktivnog stišavanja” nauke o klimi pa kritikuje brazilskog predsednika Žaira Bolsonara jer je obećao otvaranje amazonske prašume za rudarstvo. Međutim, Alston je rekao da je bilo i nekih pozitivnih pomaka, uključujući pravne slučajeve protiv država i kompanija koje proizvode fosilna goriva, aktivizam Grete Tanberg i školske štrajkove širom sveta i pokret “Pobuna zbog izumiranja”.
U maju je Alstonov izveštaj o siromaštvu u Velikoj Britaniji uporedio politiku dobrobiti konzervativnih stranaka sa stvaranjem radnih kuća iz 19. veka. Ministri su kazali kako je njegov izveštaj potpuno netačan, ali ih je Alston optužio za “potpuno negiranje niza nespornih činjenica”. Alstonovo izveštaj o klimatskim promenama i siromaštvu zvanično će biti predstavljeno Savetu za ljudska prava u Ženevi u petak, a u izveštaju se navodi kako će najveći uticaj klimatske krize osetiti oni koji žive u siromaštvu i da će mnogi izgubiti pristup adekvatnoj hrani i vodi.
“Klimatske promene prete poništavanjem poslednjih 50 godina napretka u razvoju, globalnom zdravlju i smanjenju siromaštva”, rekao je Alston. Zemlje u razvoju snosiće procenjenih 75 odsto troškova klimatske krize, navodi se u izveštaju, uprkos tom što najsiromašnija polovina svetske populacije uzrokuje samo 10 odsto emisija ugljen dioksida.
“Ipak, u opasnosti su demokratija i vladavina prava, kao i širok raspon građanskih i političkih prava”, kaže Alstonov izveštaj. “Rizik nezadovoljstva zajednice, rastuće nejednakosti i još veće nivoe nemaštine među nekim grupama, verovatno će podstaći nacionalističke, ksenofobne, rasističke i druge odgovore. Održavanje uravnoteženog pristupa građanskim i političkim pravima biće veoma složeno“.
Efekti klimatske krize mogli bi povećati podele, tvrdi Alston. “Rizikujemo scenario ‘klimatskog aparthejida’ u komu bogati plaćaju kako bi pobegli od pregrejavanja, gladi i sukoba dok je ostatak sveta prepušten patnji”, kazao je on, a prenosi Gardian.
Kurir.rs/net.hr
Foto: Shutterstock