Nemanja Despot Marjanović, doktorand sa Harvarda tvrdi da je nauka na dobrom putu da pronađe metod za izlečenje raka pluća. Prva klinička ispitivanja na ljudima – najkasnije za tri godine.
"Prva studija na miševima pokazala je da metod "radi 100 odsto". Dok mi pričamo, u Bostonu grupa od 15 mladih naučnika iz celog sveta proverava na ćelijama i drugu metodu detekcije, a svi uzbuđeno čekamo da se ovih dana pojavi časopis "Cel" i da se otkriće obnaroduje. Doduše, u svetu biomedicine zna se šta smo učinili i valjda je prvi put da tako ugledan biološki časopis pozove autore da predaju rad, a ne obrnuto."
Mladi naučnik otkrio je ponešto o svojim kolegama sa Harvarda koji takođe dolaze iz Srbije.
"Čuo sam da je na Harvard stigao i naš proslavljeni genetičar Miodrag Stojković i da će ostati dve godine. Prvo idem njega da ga vidim i da se upoznamo. Mnogo mi je drago kada se naša naučna kolonija iz Srbije širi. Ima nas sad četiri, pet…"
Nemanja kaže da je nalaženje preciznog tumor-markera za opasne proteine cilj kom se teži.
"Teško je reći kada ćemo imati pouzdan lek za rak pluća, ali svima je u interesu da se to dogodi što pre. Od nas koji smo pronašli metodu do onih koji će praviti lekove. Na kliničkim istraživanjima će se raditi test terapije koje potom mora da odobri tamošnje regulatorno telo za hranu i lekove, a zatim lekovi idu u klinike. Pošto se sve u svetu neverovatno ubrzalo, nadam se da nećemo čekati 10 godina"
Nemanja je u Srbiju došao kao dečak iz Republike Srpske.
"Majka i ja smo došli u Inđiju iz Prijedora, gde sam rođen. Otac se borio oko Bosanske Krupe sve do 1995. i bio je i ranjen, kao i stric. Pridružio se porodici posle rata. Međutim, za obrazovanje moram da zahvalim Srbiji, koja mi je dala šansu. Naš Biološki fakultet sigurno je među najboljima u svetu. A u Krupu i Prijedor idem svake godine"
Kad pomisli na kuću, najviše mu nedostaje mamina kuhinja, a prvo se seti porodice.
"Setim se majke i oca, zatim sataraša, tog divnog letnjeg jela koje kuva moja mama. U Bostonu za malo šta imam vremena jer sam 12 sati u laboratoriji. Jedino što me opušta je veslanje na jezeru kraj Harvarda, ujutru od šest do osam, a onda idem u "svet ćelija".
Kurir.rs/Novosti, D.V./Foto: Printskrin