Bivši kapiten crveno-belih Nenad Milijaš uči zanat kod Vladana Milojevića, a za tri do pet godina sebe vidi na novom zadatku.
Za Kurir iz Austrije - Aleksandar Radonić
Do prošle godine Nenad Milijaš je bio kapiten fudbalerima Crvene zvezde, a od ove sezone je pomoćnik u stručnom štabu kod Vladana Milojevića. Proveo je ukupno na Marakani sedam godina u tri mandata i osvojio pet titula prvaka Srbije. U dogledno vreme, za četiri godine voleo bi da postane trener voljenog kluba, ali i reprezentaije Srbije.
Otvorio se Nenad Milijaš za Kurir, govorio o tome šta misli o Radomiru Antiću koga svi vide kao novog selektora Srbije, svojim bivšim trenerima Valteru Zengi, Miku Mekartiju, Slaviši Stojanoviću, Miodragu Grofu Božoviću...
Kako ste se snašli na novom radnom mestu?
- Lepo! Otprilike kako sam i očekivao. Početak jednog novog posla. Kao da sam promenio kanal na TV. Nisam pravio pauzu i prošle sezone bio sam svestan šta ću raditi. Svestan sam da mnogo toga ne znam, da želim da učim i pomognem sa moje strane koliko mogu. Za sada je sve u redu - počeo je razgovor za Kurir Nenad Milijaš.
Zajedno sa Milanom Borjanom imate položenu B licencu. Koliko vam to pomaže?
- Upisali smo obojica za A licencu. To su neke stvari koje moraju da se prođu, ima tu što šta korisno da se nauči. Najviše ću ipak naučiti iz prakse, zato sam i ostao.
Kako vam se čini rad sa Vladanom Milojevićem, s obzirom da vam je do pre par meseci bio učitelj?
- Imao sam super odnos sa njim. Pomagao sam mu i dok sam bio igrač. Od fudbalera imam poštovanje i gledam da šefu pomognem na svaki mogući način. Da mu kažem ko se kako oseća, jer možda je nekima od njih lakše da se prvo povere meni, pa tek onda njemu.
Radili ste u bogatoj karijeri sa mnogim poznatim trenerima. Kakav su utisak ostavili na vas?
- Imao sam mnogo kvalitetnih trenera. Teško je nabrojati sve šefove... U Engleskoj sam imao jednog trenera, u Zvezdi se to nešto brže menjalo.
Da li ste možda nešto zapamtili od Valtera Zenge?
- Njegova taktika je bila posebna. Davao je sebe na svakoj utakmici. Jako je emotivan, voli da dovede stvari do perfekcije i bude prilično nezadovoljan kad se neke stvari ne urade na treningu kako treba. Uzeo je duplu krunu i ostavio je trag u klubu.
A, Radomir Antić, čuveni Mister. Kako je bilo s njim?
- Radio sam sa njim, čak i živeo dok smo sarađivali u Kini. Mnogo ga cenim. Dao mi je šansu u reprezentaciji, onda kada to niko nije očekivao, pa ni ja. To je najlepši period moje karijere. Radio je perfektno, umeo da motiviše, vrati fudbalere kad padnu. Dosta stvari sam naučio od njega, nisam se stideo da pitam, a on me je uvek korisno savetovao. Sa njim sam prijatelj i to je bogatstvo koje imam.
Sa Slavišom Stojanovićem ste vratili titulu na Marakanu posle šest godina. Kako je bilo raditi sa njim?
- Sa Slavetom smo mi igrači imali specifičan, rekao bih drugarski odnos. Više nego šef - igrač. Bila je ekipa sa mnogo jakih ličnosti. Bio sam kapiten, a u to vreme bila su još najmanje tri momka koja su imala isti uticaj na ekipu. Zajedno smo bili u nekom teškom vremenu za Crvenu zvezdu. To je meni najteže osvojena titula! A, od Slaveta se baš tu moglo dosta naučiti, posebo u komunikaciji sa različitim karakterima. Nesreća je bila što nismo igrali u Evropi.
Miodrag Grof Božović. Posebna ličnost i izuzetan trener, zar ne?
- To je svojstvena priča! Grof je trener koji zna šta hoće. Radi drugačije od svih ostalih sa kojima sam radio. Opuštena je atmosfera, a opet nije tako. Pripreme su lake, a prvenstvo teško. Iskren čovek od koga sam mnogo stvari naučio.
Rad sa Mikom Mekartijem u Premijer ligi. Šta ste naučili od tadašnjeg menadžera Vulverhemptona što bi moglo da vam pomogne?
- Treninzi su posebni i tamo sam stvarno dosta toga naučio. Bilo bi lepo sve to preneti ovde, kod nas. Nije samo trenerski posao to što si video u karijeri. Tek sada mi predstoji period kad moram da učim, a moja je sreća što sam imao priliku da radim s avelikim stručnjacima.
Poslednjih godina, posebno kod nas, treneri klubova i reprezentativnih selekcija postaju ljudi bez imalo iskustva. Kakvo je vaše mišljenje o tome?
- Svi mi koji smo igrali fudbal lakše dobijemo šansu od nekog ko je išao u trenersku školu. Kad neko nešto ponudi, ne možeš mnogo da biraš, niti bi trebalo bilo koga da ostaviš da te dugo čeka. Ja mislim da bi trebalo prvo da učim, ali kad dobijem šansu onda bi trebalo da sam spreman za taj posao, 100 odsto i da ga radim kako treba. Ne treba učiti kad postaneš trener.
Gde sebe vidi Nenad Milijaš kroz tri, ili pet godina?
- U Crvenoj zvezdi, normalno! To je neki normalan period u kojem vidim sebe kao šefa stručnog štaba!
Koji je vaš krajnji cilj, odnosno zemlja gde biste voleli da radite?
- Volim našu zemlju, Zvezdu i Srbiju! To bih najviše voleo da radim, da budem trener Crvene zvezde ili selektor! Ne mogu da prognoziram gde ću raditi. Bitno je da dam sve od sebe, treba tu mnogo i sreće... A, sve se to zaslužuje.
Može li ova ekipa Crvene zvezde da ponovi uspeh od prošle godine?
- Zajedno radimo da na tome uspemo. Želimo da izgledamo mnogo bolje, neko što smo izgledali na kraju sezone. Slažu se kockice. Neki igrači će doći, neki otići. Svi znaju zahteve šefa, a Evropa je totalno drugačija od naše lige. Ako budemo igrali kao prošle godine i ako nas posluži sreća, što da ne, opet u Ligu šampiona!
Koja je konkretna uloga Nenada Milijaša u štabu Vladana Milojevića?
- Moj glavni zadatak je da učim! Da slušam šta sve šefu treba. Da pomognem, šta god mi kažu. Pomoćnik sam. Ne znam ni da li ću sedeti na klupi. O tome nisam ni razmišljao. I to je toliko nebitno.
kurir.rs / A. Radonić
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: